„Пупин” у волану „ферарија”
У Институту „Михајло Пупин” направљени су први дигитални рачунар, вештачка шака за дистрофичаре, модел кабине земаљске станице беспилотне летелице „пегаз”, минијатурни скремблер за „Моторолине” радио-станице, који онемогућава прислушкивање, системи за аутоматско лоцирање возила…
Волгину улицу на Звездари знају углавном станари и странци, али је мало коме познато да се овде налази инжењерско срце Србије: Институт „Михајло Пупин”, који је и најстарији институт у југоисточној Европи. Његови инжењери „уплели су прсте и мозак” у све што нас окружује: од мобилних телефона, робота, рачунара и светске мреже (www.), преко електронске и пореске управе, контроле тунела, железнице и наплате путарина, па до авиона, тенкова, хидроелектрана, термоелектрана, чак и нафтне и фармацеутске индустрије.
„Пупин” је контролисао „Систем приступне саобраћајне контроле” за Зимске олимпијске игре у Сочију 2014. године, а његови инжењери развили су „паметни” сигурносни систем, који ће бити уграђен у будући „емотивно осетљиви ферари”. Директорка проф. др Сања Вранеш објашњава да систем, смештен у волан, кров и седиште, мери пулс возача, крвни притисак, анализира лице, чак и број трептаја у минути, дакле „скенира” комплетно психо-физичко стање и упозорава га када је време да се заустави јер му се приспавало, да појача музику, смањи грејање или усправи седиште…
Овај светски престижан институт, који годишње зарађује 30 милиона евра, јуче је посетио министар просвете Младен Шарчевић, који је на крају рекао „да је милина видети овако нешто”, да читава држава има користи од „Пупина” и „да је ово добар модел како би институти требало да функционишу”.
– „Ферари” нам је један од бројних партнера, сарађујемо са „свиме што мрда” у Србији, али и са компанијама и државама широм света, од САД и Русије, до Алжира (војска), Белгије, Француске, Аустрије... Управљамо тунелима не само у Србији већ и у Црној Гори и Словенији, све коцкарнице у Лондону контролишу наши системи. Немачка је тражила да урадимо предлог реформе студија инжењерства, јер је установљено да им годишње фали 600.000, а млади нису заинтересовани за тај позив – рекла је др Вранеш.
На нашу опаску зашто се тај модел не примени и у Србији, министар Шарчевић је рекао да је циљ и његовог тима и владе са премијером на челу управо подршка инжењерској струци, па се тако кренуло од информатике у основним школама до састанка са деканима факултета који школују инжењере.
Др Вранеш је такође рекла и да им се често догађа да странци, посебно Америка, „покупе” читав тим инжењера које пре тога ангажују да раде на неком пројекту. На то је министар просвете рекао да је одлив мозгова проблем и у другим земљама и да ће се у државној каси наћи пара да се повећа број стипендија за студенте, уз обавезу да по дипломирању извесно време остану у земљи.
– У многим стварима крећемо од нуле, са нула људи и нула пара, али тражимо партнере и компаније се радо одазивају. Када је реч о конкурсу за научноистраживачке пројекте, не желимо да поновимо претходне грешке, уважићемо примедбе Заједнице института Србије и дати приоритет ономе што треба да покрене привреду, што је и став владе – рекли су министар Шарчевић и државни секретар проф. др Владимир Поповић, одговарајући на примедбе научника у вези са конкурсом који је влада поништила у мају ове године.
Како смо чули током посете, у институту који је основан 1946. године тренутно ради око 400 људи, образовање стекли углавном на Електротехничком факултету, а последипломске студије су завршили у Београду или у неком од европских и светских центара. „Пупин” је у стопроцентном државном власништву, а 95 одсто прихода зарађују сами, продајом производа и услуга, осталих пет одсто је од пројеката министарства. Све што развију одмах и примене, а уједно и држави штеде огроман новац. Пример за то је систем наплате пореза, што је државу коштало око два милиона евра, а да је то радила фирма са Запада, цена би била између седам и 20 милиона.
– Комплетна електронска управа је софтверски подржана од стране „Пупина”, као и АПР, захваљујући нама Србија је једна од седам земаља чији се отворени подаци налазе на ЕУ порталу. У хидроелектранама држимо сто одсто надзора и управљања, а притом нудимо брзо и јефтино одржавање. Ми управљамо у 80 одсто наших термоелектрана, остатак припада „Сименсу”. И замислите када се догоди неки квар, немачки инжењер ће да „укључи таксиметар” чим крене ка Србији, па ће гледати овде да се задржи што дуже, а наши инжењери ће стићи за пола сата до Обреновца и одмах решити проблем – прича директорка Вранеш.
У „Пупину” су направљени први дигитални рачунар, вештачка шака за дистрофичаре, модел кабине земаљске станице беспилотне летелице „пегаз”, минијатурни скремблер за „Моторолине” радио-станице, који онемогућава прислушкивање, системи за аутоматско лоцирање возила… Академик Миомир Вукобратовић је овде основао београдску школу роботике, захваљујући чијем раду је „Хонда” направила Асима, најчувенијег робота који хода.
Свака делегација Европске комисије обавезно обилази Волгину улицу, Светска банка је два пута радила процену у Србији, похвалила „Пупин” и чак у извештају навела да је овај институт „најсветлија тачка у примени истраживања”.
Како све то успевате, питамо на крају? Директорка одговара да је за разлику од Тесле, који је био научник и занесењак и умро сиромашан, Пупин знао како да уновчи своје знање, тако да институт који носи његово име следи и његову филозофију. И исплати се, очигледно.
На небу, на земљи, под водом
– Увек кажем странцима када дођу код нас: када летите изнад Србије, у нашим сте рукама, а то су безбедне руке – кроз шалу је испричала директорка о веома озбиљном и одговорном послу за који су заслужни инжењери „Пупина” када је у питању контрола лета и читав Аеродром „Никола Тесла”.Овај институт развио је и симулаторе лета за три типа војних авиона, тренажер за обуку посаде подморница, тактичку радионицу „ратне игре”, тренажере за тенкове, али и противоклопни артиљеријски тактички тренажер, а од тога је већи број симулатора авиона и тенка урађен и за извоз.
Сандра Гуцијан,
Политика
