ЕУ диктира Београду услове увоза руског гаса?
Европска унија захтева да Србија преиспита дугорочни уговор са руском компанијом „Газпром“. Тим поводом је интервју за популарни портал „Свободная пресса“ (СП) дао руски експерт Игор Јушков, водећи аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност и предавач Финансијског универзитета при Влади РФ. „Руска реч“ објављује српску верзију тог интервјуа.
Европска унија намерава да наметне Београду преиспитивање услова дугорочног уговора са руском компанијом „Газпром“ о испоруци руског гаса Србији. То саопштава портал„Газета.Ru“позивајући се наReuters.
Сам захтев, како се истиче, потекао је од руководства Енергетске заједнице – структуре одговорне за развој енергетске политике Европске уније у земљама које претендују на чланство у ЕУ. Поменута структура инсистира на томе да се из руско-србског споразума о испоруци гаса избаце поједине тачке које наводно нису у складу са законима Европске уније.
Шеф секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач објаснио је у вези са тим да се Србији мора омогућити право да другим земљама продаје гас који купи од Гаспрома. Србија се од 1. марта 2012. године третира као кандидат за улазак у ЕУ. Међутим, Београд може имати проблема са чланством у Европској енергетској заједници ако не прецизира услове уговора како се од њега захтева.
Треба рећи да је уговор са Гаспромом потписан још у марту 2013. године. Тим уговором се Србији гарантује испорука 1,5 милијарди кубних метара гаса годишње у наредних десет година, и то са попустом од 13%, с тим што количина гаса може бити увећана до 5 милијарди кубних метара годишње.
СП: То значи да је Европска унија могла много раније ставити своје примедбе, али је то учињено тек сада. Зашто? Да није тај корак још један у низу прикривених покушаја вршења притиска на руску компанију?
Игор Јушков:Не бих рекао да се све то може довести у везу са транспортом гаса, на пример са покушајем спречавања реализације пројекта „Турски ток“. Највероватније се ради о притиску на Србију са циљем да она у потпуности интегрише европске законе у своје законодавство, тј. да потпуно пређе на стандарде Европске уније.
Али то је, наравно, у извесној мери и притисак на Гаспром. Блажи притисак, што би се рекло. Најпре је, као што се сећамо, Европска комисија ставила руској компанији прилично оштре примедбе у оквиру антимонополске политике, па је чак запретила огромним новчаним казнама за кршење правила конкуренције. Испоставља се, међутим, да је Гаспром испунио све услове антимонополске службе ЕУ, тако да све примедбе отпадају.
Подсећам да Европљанима између осталог није одговарала забрана реекспорта гаса, која је прописана у Гаспромовим уговорима. Другим речима, споразуми подразумевају отприлике следеће: „Гас који вам ми продајемо је само за ваше потребе, ви немате права да га продајете другоме“. Сада је та одредба уклоњена из уговора са земљама Европске уније.
Међутим, у србском уговору Гаспром није ништа мењао, јер Србија није чланица ЕУ. Уосталом, то је стандардни услов, који је и раније увек важио.
Мислим да ће се све решити без проблема. Гаспром ће једноставно из уговора са Србијом уклонити забрану реекспорта гаса.
Друго је питање што у том случају Гаспром може инсистирати на томе да цена гаса за Србију буде иста као и за све остале земље у Европи.
СП: Значи ли то да у том случају може бити анулиран попуст који по уговору важи за Београд?
Игор Јушков:Наравно. Ако Гаспром уклони тачку о забрани реекспорта, онда Србија може да купује далеко више тог гаса, да га затим продаје другима и тако остварује добит.
Срби су стављени пред тежак избор. Са једне стране, већ им се стављају примедбе, и шаље им се порука да неће ући у ЕУ док не ускладе своје законе са европским, а са друге испада да је цена уласка у ЕУ прилично висока.
Проблем је и у томе што у Србији не постоји јединствени став о уласку у ЕУ. Једни кажу да треба ући у ЕУ, други да не треба, тј. да треба сачувати независност и више тежити ка Русији.
Мислим да Београд неће журити са преласком на европске законе, и да се неће одрећи попуста на руски гас. Могуће је да ће Србија једноставно одуговлачити процес уласка у ЕУ, тј. званично и декларативно ће наставити да се придржава тог политичког курса, али неће испуњавати услове које јој постављају Европљани.
Светлана Гомзикова,
Руска реч
КАТЕГОРИЈЕ
