НАТО разбија црногорску опозицију

22-01-2017 08:45:15 | | Ранко Кривокапић (Фото Танјуг)/ vostok.rs |

Демократска партија социјалиста Ранка Кривокапића најавила прекид бојкота рада црногорског парламента


Бојкот парламента од стране црногорске опозиције ускоро би могла да прекине Социјалдемократска партија (СДП) Ранка Кривокапића, до прошлогодишњих избора вишедеценијски коалициони партнер владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС). Јединство опозиције доведено је под знак питања јер је СДП најавио повратак у парламент када се на дневном реду нађе одлука о уласку Црне Горе у НАТО. Са три посланичка гласа СДП-а власт у парламенту има потребну двотрећинску већину за изгласавање одлуке о уласку Црне Горе у алијансу. Таквом науму Кривокапића противе се све остале опозиционе партије које поручују да је најпрече јединство опозиције, правна држава и поштени и фер избори.

Опозиционе партије, Нова србска демократија, Демократска народна партија, Покрет за промене, Грађански покрет УРА, Демократе Црне Горе (Демократе), Демос, Странка пензионера и инвалида и СДП већ месецима бојкотују рад Скупштине Црне Горе захтевајући да се понове парламентарни избори и изведе на чистац афера позната као „Државни удар”.

„Опозициони бојкот скупштине не би требало прекидати због било ког питања – укључујући и НАТО интеграције. Бојкот скупштине која је конституисана на нелегитиман начин након свих нерасветљених дешавања 16. октобра и на основу свих злоупотреба које су се тога дана дешавале, заиста даје резултате и треба наставити с тим видом ванпарламентарне борбе за фер и демократске изборе, али пре свега за поштовање Устава”, саопштио је посланик грађанског покрета УРА Дритан Абазовић. „Иако сам поборник НАТО интеграција, сматрам да се бојкот не треба прекидати и да не постоји ниједно питање које је изнад Устава и интереса црногорских грађана.”

Он додаје да уколико би дошло до прекида бојкота, на тај начин би се легитимисало оно што „измишљена већина” у парламенту ради на неуставан начин.

„Највећи интерес грађана су демократски и фер избори, власт која произлази из слободно изражене воље грађана, и власт која може да доноси легитимне одлуке”, додаје Абазовић. „Ако је наш став да таквог парламента нема, онда одлука о НАТО интеграцијама, нити било која друга, не може да има свој пуни легитимитет. Не треба да се врати било ко од 39 посланика опозиције.”

Функционер и посланик ДПС-а Миодраг Вуковић оценио је да је међународни притисак за расплет политичке ситуације у Црној Гори апсолутно неприхватљив. Он каже да није неопходан међународни притисак ради спречавања конфликта у Црној Гори, јер „Црна Гора је довољно зрела да, путем легитимне власти, креира унутрашње политичке процесе”.

Лидер Демократа Алекса Бечић сматра да „опозиција мора јединствено истрајати на захтевима који су јасни и око којих нема трговине”.

„Иако смо наступили у четири колоне на протеклим изборима, иако су избори одржани у антидемократским условима, опозиција је успела да оствари рекордних 180.000 гласова, односно тридесетак хиљада више него на протеклим државним изборима”, подсећа Бечић. „Опозиција и у години која је пред нама мора јединствено истрајати на захтевима који су јасни и око којих нема трговине. Зато додатно охрабрује изјава Абазовића да неће прекинути бојкот ни због НАТО-а. Заиста, нема тог питања и партијског интереса који је пречи од потребе да сачувамо оптималан степен јединства опозиције, који је очито врло ефикасан и делотворан притисак на недемократску и нелегитимну власт.”

Бечић додаје да је то најснажнија порука „европској и светској јавности о стању у земљи у којој никада власт није смењена на изборима, у којој се избори одржавају заједно са покушајима „терористичких напада”, у којој цветају криминал и корупција, пљачкају се садашње, а задужују будуће генерације и у којој се не жели чути глас грађана као носилаца суверенитета.

Поједини међународни представници оспоравају опозициони бојкот. Француска амбасадорка у Црној Гори Кристин Тудин недавно је казала да би све опозиционе партије требало да признају резултат парламентарних избора и учествују у раду скупштине.

Новица Ђурић
Политика