Боквица - храна, лек, облога
Боквица расте свуда око нас, а о њој се мало зна. На пример, да постоје две врсте, полно различите.
Мушка усколисна (Plantago lanceolata) је трајна биљка са приземним, уским, голим листовима. Због изгледа је зову и коњска ребра, мала боквица, жиловлак, кончула, трпутац. На врху биљке налази се цветна клас зелено-смеђе боје. Лековити део је корен, листови пре цветања, а семе после сазревања. Иако се сматра да су обе боквице изузетно делотворне, поједини стручњаци дају предност мушкој. Састојци у њој помажу код обољења дисајних органа. Изузетан су природни лек за плућну астму, упалу алвеола, код кашља, чак и туберкулозе. Посебно је погодна за децу јер јој је сок укусан, нарочито када се заслади медом. Чај од листова се пије што је могуће топлији.
Свеже згњечено лишће користи се као облог на месту убода инсеката или уједа змије, односно рана које тешко зарастају. Сок од свежег лишћа наноси се на рану, зауставља крварење и убрзава зарастање, спречава упалу и смирује бол. Такође, облог од листова хлади и одмара ноге након већих напора.
Женска широколисна (Plantago major) такође је трајна биљка, али са листовима у облику розете. Јајоликог су облика, док је цветна стабљика усправна и округла са дугуљастим цветним класом на врху. У народу је позната и као паскавица, питома и велика боквица, широки трпунац. За лечење се највише користе листови, беру се све док биљка цвета и суше у танким слојевима на хладном и проветреном месту, а корен се вади целе године. Биљка је делотворна код лечења рана и чирева, јер спречава упале. Користи се и као лек против кашља, а помаже и код болести бешике, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву.
Боквица се често спомиње у традиционалној медицини као средство за лечење хемороида, кожних обољења, заустављање крварења, сузбијање вагиналних инфекција. Посебно је одличан природни лек за видање рана јер подстиче регенерацију ткива па самим тим и зарастање. Измрвљени листови боквице могу помоћи у лечењу отворених рана изазваних тромбозом. Затим, за лечење пчелињих убода и убода других инсеката.
Пошто има моћ да ублажи упалне процесе на кожи некада се боквица често употребљавала и за лечење акни.
Листови боквице садрже танине који могу ублажити претерано менструално крварење. Из истог разлога помажу у лечењу хемороида.
Ова биљка има висок садржај слузи па благотворно делује на желудац и црева, зато треба знати да се од њених свежих младих листова може направити веома укусна салата која уз то садржи витамин Ц и провитамин А.
Од свеже згњеченог лишћа и сока који се добија прави се облог за исте болести код којих помаже и мушка боквица. Сваку рану или посекотину, која се изненада догоди приликом боравка у природи, успешно може да зацели. Носите у џепу превентивно комад чисте газе и уколико се тако нешто догоди, на озледу ставите изгњечену боквицу или сок, а онда прекријте газом. Помаже и код уједа комараца и других инсеката, народни лекари саветују да се на то место стави изгњечен лист, а затим утрља тако да кожа од сока благо позелени. Свраб ће нестати за минут до два, а оток до сутра. Исто се односи и на свраб и озледу од мачијих канџи.
Осим мушке и женске боквице, које имају највише лековитих својстава, постоји још 20-ак врста. Могу да се уберу и без страха користе, јер нису отровне ни штетне. Из времена ратова и гладних година остало је упамћено да су служиле као храна, по укусу су се посебно издвајали млади листови велике женске боквице. Све врсте ове биљке садрже хетерозиде, аукубозиде и ензиме инвертазе, емулзине, тирозиназе и коагулазе. У листовима има око четири одсто танина, пектина, лимунове киселине, витамина Ц, сапонизида и фитонцида. Семе садржи слуз, масно уље, беланчевине и шећер. Јела од боквице благотворно делују код чира на дванаестопалачном цреву, гастритиса, регулишу хемоглобин, побољшавају апетит, али и расположење. Против несанице је најбоље попити шољицу чаја ујутру, на празан желудац, једну до две преко дана и пре спавања.
Зелени сок
Сок од боквице припрема се тако што се добро изгњечи 200 g листа боквице са по 100 g коприве (Urtica dionica), маслачка (Taraxacum officinale) и столисника (Achillea millefolium).
Садржај се истисне кроз чисту ланену крпу, процеди и затим прокува уз скидање пене, која се скупља на површини. Додају се две велике кашике меда, па се садржај поново кува, док се не зgусне. Када се охлади, сипа се у флаше, а да се не би покварио, у сваку боцу дода се чашица ракије. Пре употребе помеша се са топлом водом, у односу пола-пола.
Биљни еликсир
Особама које имају чир на желуцу и дванаестопалачном цреву препоручује се еликсир од боквице. Припрема се тако што се на машини за месо или у блендеру самеље 500 g свежих и добро опраних листова боквице. Самлевене листове и сок помешајте са килограмом меда и 50 g уситњене смоле прополиса. Садржај се добро промеша и остави да стоји три дана, повремено се меша дрвеном или пластичном кашиком. Након три дана, еликсир се узима три пута на дан по једна кашичица (искључиво дрвена или пластична да би се избеgла оксидација), десетак минута пре оброка. Препоручује се код болести дисајних орgана, бронхитиса и упале плућа. Од велике је користи и пушачима.
Поред еликсира, свакодневно би требало попити ујутру и увече шољу чаја, који се припрема од 100 g кантариона (Hypericum perforatum) и по 50 грама иђирота (Acorus clamus) и слаткоg корена (Glychirrhyza glabra). Биљке се помешају, а затим узму две кашичице и прелију са 2,5 dl вреле воде. Остави се да одстоји пола сата, а затим процеди и пије у малим гутљајима, пре јела ујутру и пре спавања увече. Док се узима лек, требало би да се избегава алкохол, преврели сиреви, чоколада, излагање сунцу или одлазак у соларијум.
