Скролуј за још садржаја
ALEXEY NIKOLAEV
Јакутско насеље „копача злата“ Иникчан појавило се током 1940-их, а сада је напуштено.
ALEXEY NIKOLAEV
Житељи Иникчана су 2008. исељени. Куће се руше, а испод њих се тражи злато.
ALEXEY NIKOLAEV
У једном кубном метру земље може се наћи 80 грама злата. За „дивље“ налазиште је то висок показатељ.
ALEXEY NIKOLAEV
Сва брда око насеља нанета су на синтетичко платно заједно са ступцима бројки. То је гелошка карта којом се служе трагачи за златом.
ALEXEY NIKOLAEV
У овој земљи се могу пронаћи чак и ствари које су остале од некадашњих житеља: зуби, дугмад, новчићи и кључеви. Све се то скупља и евидентира. Екипа „копача злата“ мора да испуни план да би зарада била пристојна, а план је 100 килограма материјала у току сезоне.
ALEXEY NIKOLAEV
Сваке године је злата све мање и све мање ове руде се вади из земље. Највише злата је извађено 2000. године. Уз све то, сам процес вађења злата постаје све скупљи. Први „копачи злата“ су дошли у ове крајеве током 1920-их. Стотине Корејаца и Кинеза из приморја бирали су најтеже локације попут Иникчана.
ALEXEY NIKOLAEV
Најпре се булдожером скида слој земље и пуни контејнер са металним страницама, после чега се шмрковима са камења спира глинасти талог, а он садржи златна зрнца.
ALEXEY NIKOLAEV
Течни талог пролази кроз мрежасто дно, а сав остали садржај доспева у запечаћени жљеб под нагибом. Даље се све ради ручно.
ALEXEY NIKOLAEV
Радници и не долазе у додир са златом. Све што се дешава у жљебу и током даљег процеса обављају надничарке које долазе са чуваром специјално да изброје „улов“. Радници имају обичај да кажу: „Боље је не дирати злато, мирније човек спава“.
ALEXEY NIKOLAEV
Због климатских услова злато се у Русији вади само пет месеци у току године, тј. од маја до октобра. Дан је подељен у две смене. Једна смена траје 11 часова.
ALEXEY NIKOLAEV
Злато добијено на овај начин чисти се од примеса олова, сребра, живе и бакра, након чега се излива у полуге са ознаком масе и финоће.
ALEXEY NIKOLAEV
Тек после свих тих процедура злато се шаље златарско-јувелирским фирмама, банкама и произвођачима високотехнолошке робе, или у државни трезор.
