Почиње акција „Негујмо србски језик”
Ако се не буде врло пажљиво инсистирало и било упорно да се ћирилица користи што је више могуће, „прети страшна опасност да се за две-три деценије неко пробуди и схвати да нико не користи ћирилицу”, каже министар Владан Вукосављевић
Акција „Негујмо србски језик” званично почиње и у Србији, а њом се жели да се пажња јавности усмери ка језичкој култури и општој писмености, изјавио је данас министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
„Предвиђено је да се у градовима Србије одржи прво промоција постера „Негујмо србски језик”, где велики број познатих личности из јавног и културног живота афирмишу тачне одговоре на неке језичке недоумице које су врло честе, акција је била на нивоу града Београда, многи су се одазвали нашем позиву, а сад смо је подигли на виши ниво”, рекао је Вукосављевић за РТС.
Напомиње да акција, која почиње у Нишу, подразумева обилазак 17 округа у Србији, а предвиђено је да траје у два дела, до јуна месеца, па након летње паузе.
Акција „Негујмо србски језик”, која је трајала у главном граду, била је иницијална фаза акције, каже министар, у којој је жеља била да се скрене пажња на неке језичке проблеме и културу говора, са смислом да се обрати пажња на културу говора.
Вукосављевић каже да се том акцијом жели ставити тема језичке културе, опште писмености на дневни ред, под пажњу јавности, која је као и друге јавности у свету под утицајем духа времена, глобалног духа и затрпана је различитим садржајима.
„Од комерцијалних реклама, да суви врат кошта 299,99, до 'шокантних' пораста и падова температуре и разних других ствари, манипулације људском свешћу и општег таласа банализације тема у јавном саобраћају. Ово није епохална ствар, али желимо да тема језичке културе, културе говора, гајење и неговање србског буде једна од тема која је пред очима јавности и под пажњом јавности”, рекао је Вукосављевић.
Додао је да је постигнут договор са РЕМ-ом, да се химна акције, коју изводи хор „Чаролија” емитује на телевизијама са националном фреквенцијом.
„Једноставно, упалили смо рефлекторе на тему језика, културе, заштите језичке културе, говора, начина изражавања, желимо да та тема буде једна од главних у нашем друштву”, рекао је министар.
Говорећи о ћирилици, Вукосављевић каже да је донекле задовољан њеним статусом у јавном простору, за који оцењује да је релативно добар, будући да у јавном саобраћају између институција Репубике Србије постоји обавеза коришћења ћириличног писма.
„То је нормативно солидно решено, међутим лично нисам задовољан. Превелики је број јавних исписа на латиници, наравно то није рат ћирилице и латинице, није реч о теорији завере, нико неће да угуши ћирилицу, већ је реч о духу времена”, сматра министар.
Према његовим речима, латинично писмо практично је у глобалној употреби, доминира у медијима, на интернету, намеће се само због околности, те да поједини издавачи књига, због релативно разумних комерцијалних разлога, већину наслова штампају на латиници и објашњавају да морају да наступе и на другим тржиштима.
Међутим, каже министар, ако се не буде врло пажљиво инсистирало и било упорно да се ћирилица користи што је више могуће, „прети страшна опасност да се за две-три деценије неко пробуди и схвати да нико не користи ћирилицу”.
„Врло је важно да се у разумној мери, колико год можемо, трудимо да очувамо наше традиционално писмо, да буде што више у употреби, и на улици, у именима радњи, пословних простора, свуда где је могуће, то је суштинска ствар за очување језичке културе и уопште културе једног народа”, рекао је Вукосављевић.
Он је напоменуо да је Стратегија културног развоја практично готова, да је то један од најтемељних докумената културе једног народа.
„Први пут Србија ће имати Стратегију, која, када се усвоји у Скупштини, постаје стожерни документ онога што у култури ове земље треба да се ради у наредних 10 година”, рекао је министар, преноси Танјуг.
