У добар час прваци - Родитељске радости и стрепње (1)

02-09-2014 01:43:27 | | / mojenovosti.com |

Ви сте већ, као што треба, одавно купили свом Ђачету-Првачету руксачић цвећарнику проходалом сличан и сав школски прибор у њему, поређан попут саћа у кошници. Пошто сте га радошћу родитељском сливеном са узбуђењем и стрепњом Његовог величанства Ђачета Првачета покропили, затворимо га за часак док не крене на срећан, свакодневни пут од куће до школе, да бисмо заједнички приступили „обради“ теме о посебним методама који ће вам помоћи да утврдите у којој мери је код вашег детета изражен потенцијал за школу и учење. Чујемо вас како кажете да је ваше дете спремно за школу, уме да чита и пише, завршило је „предвојничку обуку„ у Дечјој-војној пошти „Полетарц“, и сад може у ђачке регруте, да се јави у „јединицу“ код

Бити спреман за школу није што и улицу прећи

Дозволићете да вас подсетимо на мишљење психолога како умети читати, писати и бројити, не значи и бити спреман за школу. Напротив, бити спреман за школу значи бити спреман да се све то научи.

Према томе, бити спремна за школу није што и улицу прећи.

Шта да се ради кад је већ ваше Ђаче Прваче закорачило првим кораком по дугој, тешкој, али надасве узбудљвој стази знања која се зове Школа?

Да ли је ваше дете заиста спремно за образовни процес?

Покушајте да проверите.

Основна је жеља за учењем

Педагози су одавно утврдили да је неопходна мотивиациона спремност за школу, то јесте да деца осећају жељу за учењнем. Можете аутору овог огледа узвратити: “Наша деца хоће да иду у школу, па самим тим мотивациона спремност код њих је евидентна“. Али, допустићете да вас потписник на основу свог искуства дугог четири и по децeније континураног бављења педагошком теоријом и праксом, подсети како жеља да се пође у школу и жеља да се у њој учи, суштински разликују једна од друге.

Рашта малиша хоће у школу, а не у хајдуке

Малиша може хтети да иде у школу зато што сви његoви другари тамо иду, зато што стално слуша у кући о томе како је уписати се баш у ту школу врло важно и престижно, зато што га привлачи нови ранац, а тек школски прибор и други дарови.

Дете може настојати да иде у школу зато да би научило нешто ново, стекло одређена права поседовања (ранац, свеске, прибор), а такође за њега постају изазов нове обавезе (рано устајање, спремаје за часове).

На самом почетку „школског радног искуства“ дете још није свесно да због домаћих задатака и припемања за наставу оно мора да жртвује игру или шетњу, али постепено, у прницпиу, оно је спремно да прихвати ту чињеницу како се домаћи задаци морају урадити и редовно похађати часови и тада се може говорити да се позиција ученика учврстила .

И због тога је дете пошло у школу, а не у хајдуке!

Посебне методе за одређивања потенцијала за наставу

Педагошка психологија је разрадила посебну методику за одређивање потенцијала обучености спремности детата за полазак у школу.

Препоручује се да се са дететом разговара о школи: ”Шта ти се највише свиђа (не свиђа) у школи, шта ти је у њој најинетерсантније, шта највише волиш?”

Мала кућна педагошка сцена

Разиграјте малу кућну педагошку сцену .

Сцена прва.
Мама: “Ти си ми још савим мали. Тешко ће ти бити да сваког дана идеш у школу. Како би било да поразговарам с директором да ти дозволи да одсуствујеш месец дана (цело полугође). Хоћеш ли?“

Сцена друга.

Мама: “Замисли да си пошао у шетњу и да си срео дечака или девојчицу који иако имају шест (седам) година још не иду у школу него и даље у вртић, па те упитају: “Шта треба да урадиш да би се добро припремио за полазак у први разред?Шта би им ти одговрио?“

На ексурзију кроз пределе тестова

У циљу проверавања и утрђивања спремености детета за образовни процес који му предстоји, родитељи га могу “водити на екскурзију кроз разне пределе тестова”. Ево једног од њих:

”Замисли да су у нашој близини две школе, школа А и школа Б. У првој школи (А) је овакав распоред часова за први разред: сваког дана писање, читање и математика, док часови ликовног, музичког и физичког нису сваког дана.

У школи Б све обратно: сваког дана су часови ликовног, музичког и физичког, док су читање, писање и математика само неколико пута седмично.

У којој би школи ти хтео (хтела) да учиш?”

Оговор детета био би сигнал о његовој орјентацији било на садржајну компоненету наставе, било на формалну, спољашњу (пристанак на одсуство, предност при избору школе, А или Б).

Драмска игрица “Школа”

Информцију у мотивацији свог детета можете добити и помоћу посматрања његовог избора у подели улога у драмској игрици “Школа”. Она деца која су спремна за полазак у школу и прихватање школских обавеза, радије играју улоге ученика, они пишу, читају, решавају задатке, одговарају код “табле” и испуњавају све друге радње у овом школском игроказу. За разлику од њих, деца која су мање спремна за школу, или уопште нису спремна, или су млађа, бирају улоге учитељице, а концентришу се такође на време малог и великог одмора, ситуације поздрављања учитељице, одласка из школе.

Интелектуална спремност

Поред мотивационе спремнсоти неопходно је да проверите и меру интелектуалне оспособљениости вашег детета за преузимање школских обавеза и одговорности . Не ради се ту о одређеној количини знајња о свету који нас окружују (знање да броји макар до десет, познавања слова и стечене навике читања, знање свог имена и презимена, дана рођења, адресе, назива села или града, земље, имена и презимена родитеља, њиховое професије и статуса).

Реч је о одређеној зрелости структуре великог мозга и развијености битних квалитета сазнајне сфере –логичког мишљења, логичког памћења, говора, концетрације и распоређивање пажње, диференцираног запажања: знања да се издвоји фигура са фона, фина мотористика руку, видно-моторна координација (узајамност и синхронизација очију и руку).

Психолошко-педагошка служба у нашим основним школама сваке године још у марту стручно утврђује степен интелектуалне спремнсоти деце за полазак у први разред и са тим резулатима упознаје њихове учитеље и родитеље и то за сваког првака посебно.

Та мерења су релевантна и резултати поуздани, пошто постоји велики број тестовних метода, чијом применом се долази до објективне слике и налаза.

Проверавање логичког мишљења: реч тражи партнера

И родитељи сами могу помоћу најједноствнијих тестова да провере логичко мишљење свога детета које се спрема да пође у први разред. Тако на пример, за диајгностику логичког мишлљења или прецизније, мишљења по аналогији, употребљавају се тестови оваквог типа: ”Навешћу ти три речи, од којих се две јављају у пару, једна другу прати по смислу . Ти реба да нађеш ”партнера“ трећој речи, да би добила свој пар, као што га има прва реч. Болница-доктор, а школа …. (учитељица); птица-гнездо…а куца (штенара, кућица за псе); црно-бело, а јутро (вече).

Самооцена малишана, спремност личности

крају, важну улогу игра и спремнсот малишана као личности за полазак у школу. Овде се ради о адекватности самооцене детета. У норми за предшколце карактесритична је повишено самооцењивање својих могућности. Тако на пример, од детета из вртића можемо чути: ”Ја нисам могао подићи камион зато што је он много тежак”, а не „зато што сам нејак и слаб”.

Самооцена у предшколца је, дакле, често, повишена, али не ретко она може бити и потцењена, смањена: ”Ја сам глуп, ништа не умем, лош сам дечак, кваран”… (Не дај Боже).

Однос са вршњацима

За оцену степена спремнсоти за полазак у први разред није од мањег значаја ни дететов однос према вршњајцима: да ли има жељу за комуницирањем, је ли спреман да се потчини дечјој групи, да се придржава устаљених правила у игри . Важан је и дететов однос према учитељу: схвата ли и примењује ли формални карактер општења на часу са прецизно установљеним улогма у односу “учитељ-ђак”.

Посебно место у структури психолошке спремности за полазак у шклу припада степену испољавања интеграције и уклапања код детета. Реч је о умћу да делује у ритму целог разреда и када се обраћају не лично њему, него целом колективу: ”Напишите, избројте...”

Да ли ће се ваш малишан потчинити правилима и захтевима наставне делатности и школског живота?

То можете проверити применог овог теста који се показао као пример добре дијагностике за оцену спосонности уклапања и интеграције детета.

Предложите детету да нацрта четири кружића, затим да обоји жутом бојом три, а плавом један кружић.

Уколико малиша буде обема бојама украшавао све ктужиће коментаришући да је тако лепше, његов ниво уклапања није тако висок .

Ако још хоћете да проверите његово умеће да визуелну представу испуни самостално, почните да цртате један орнамент, а затим замолите малишана да настави следећи образац.

Бранко Ракочевић