Кад жеље утихну

Да су жеље коњи, просјаци би јахали

17-02-2013 03:00:00 | | | Свјетлана Мишић

Човјек се нечему луђачки весели и луђачки се напреже да то постигне, а када то коначно постане доступно, наступа нека врста празнине. Постали смо равнодушни. Да ли је њемачки писац, Ролф Шнајдер, баш овим ријечима описао животни парадокс сваког човјека?

Како вријеме одмиче, све више вјерујем у филозофију која каже да је узрок свих наших проблема - жеља. Просто, кратко и јасно - жеља.  Када би имали само половину својих жеља, удвостручили би своје проблеме. Није истина?

Мала рекапитулација

Читав живот ми нешто желимо. Желим нову играчку! Желим нове патике! Желим да будем правник! Желим нормалну државу! Желим АУДИ А6! Желим да се обогатим!. Константно: желим, желим, желим...

И ту настане проблем, јер постоји јасан раскорак између наших жеља и наших могућности. Нормална земља - не иде, чекам Годоа. Паре - лијеност, сјешћу и чекаћу златну рибицу. АУДИ А6 - за то би нам неко из породице требао бити мафијаш или политичар, што руку на срце, код нас и није велика разлика.

И ко је крив када колица изненада крену  низбрдо, када играчку заборавимо, патике износамо,  не завршимо факултет, а тикет за лото или кладионицу је све што имамо од богатства? Ти ниси. Ја нисам. Ми нисмо. Криво је друштво, демократија није ништа добро донијела, читали смо Фројда, трауме из дјетињства, нису ме довољно гладили  по глави, криви су родитељи. Добро. Црну листу криваца смо брзо саставили.

Наравно, неке жеље  су се, нашом заслугом, туђом или сплетом околности, испуниле. Запитајмо се шта смо жељели прије три године, шта смо жељели у марту прошле године или само прије три мјесеца. Не можете посложити мемори - картице?  Можда је наш народ у праву кад каже: "Свако чудо за три дана свене."

Хм, није ни битно, сад желим нову.... Па докле више?

Логика

Ако се служимо простом логиком, када не бисмо вјечито нешто жељели, никада не бисмо ни патили што то немамо. Сјетимо се ријечи Матије Бећковића " Најтеже је бити реалан. То је као дирати у живу рану."

И требало би бити очигледно: Без жеља нема ни патње, нема немира. Нема ничег. Само мир и спокој. Немојте ништа жељети, нека Вам то буде посљедња жеља. Звучи као добар савјет који нећемо послушати, јер смо тврдоглаво навикли да желимо.

Рјешење?

За сваки случај остаје нам посљедња опција. У Јапану оном ко направи 1000 оригами ждралова, богови испуњавају једну жељу. Припремите се за дугу вожњу.