Налазите се на страници > Почетна > Магазин > Занимљивости > Наука спавања

Наука спавања

09-02-2013 05:37:00 | | Милана Додиг / Извор: bbc.co.uk / Фото: gophoto.it |

Трећину наших живота проведемо спавајући. Наполеон, Флоренс Најтингејл и Маргарет Тачер су успијевали са четири сата по ноћи. Томас Едисон је тврдио да је то губљење времена.

Зашто спавамо?

И, зашто спавамо? Ово питање збуњује научнике вијековима, а одговор је да нико није заправо сигуран зашто. Неки вјерују да сан даје тијелу могућност да се опорави од дневних активности, али у стварности, количина енергије сачувана током сна од чак осам сати је минимална – око 50 килокалорија (kCal), иста количина енергије као у једном тосту.

Морамо да спавамо јер је спавање потребно за одржавање нормалних нивоа когнитивних вјештина као што су говор, памћење, иновативно и флексибилно размишљање. Другим ријечима, сан игра важну улогу у развоју мозга.

Шта би се десило када не бисмо спавали?

Добар начин да разумијемо улогу сна је да погледамо шта би се десило када не бисмо спавали. Недостатак сна има озбиљне утицаје на способност нашег мозга да функционише. Ако сте икада остали будни цијелу ноћ, познате су вам посљедице: раздражљивост, немогућност правилног размишљања или хода, изиритираност и заборавност. Након само једне непроспаване ноћи, концентрисање постаје теже, а пажња знатно опада.

Континуираним недостатком сна који је потребан, дио мозга који контролише језик, памћење, планирање и појам о времену је озбиљно погођен, скоро се гаси. Заправо, седамнаест сати претрпљене слабости води до смањеног учинка који је једнак нивоу алкохола у крви од 0,05% (двије чаше вина). Ово је дозвољена граница за вожњу у Уједињеном Краљевству.

Истраживање такође показује да појединци који су лишени сна често имају потешкоће у одговарању на ситуације које се брзо мијењају и у рационалном просуђивању. У ситуацијама из стварног живота, посљедице су озбиљне, а недостатак сна се сматра доприносним фактором у међународним катастрофама као што су „Ексон Валдез“, Чернобил, Острво Три миље и експлозија шатла „Челенџер“.

Лишавање сна не само да има велики утицај на когнитивно функционисање, већ и на емоционално о физичко здравље. Поремећаји, као што су апнеа код спавања, чији резултати су прекомјерна дневна поспаност, су повезани са стресом и високим крвним притиском. Истраживање је такође навело да губитак сна може да повећа ризик од гојазности због хемикалија и хормона који играју кључну улогу у контроли апетита и гојења, а ослобађају се током сна.

Шта се догађа када спавамо?

Шта се догађа сваки пут када склопимо очи да бисмо спавали? Спавање се дешава у циклусу од 90 до 110 минута који се понавља, а подијељено је у двије врсте: неРЕМ (које је даље подијељено у четири фазе) и РЕМ спавање.

НеРЕМ спавање

Прва фаза: Лаган сан

Током прве фазе спавања, ми смо на пола будни, а на пола у сну. Активност наших мишића успорава и може доћи до благих грчева. Ово је период лаганог сна, што значи да лако можемо да се пробудимо.

Друга фаза: Прави сан

У року од 10 минута лаганог сна, улазимо у другу фазу, која траје око 20 минута. Дисање и рад срца успоравају. Овај период важи за најдужи дио сна код људи.

Трећа и четврта фаза: Дубоки сан

Током треће фазе, мозак почиње да производи делта таласе, врсту таласа који су велики (висока амплитуда) и спори (ниска фреквенција). Дисање и рад срца су на својим најнижим нивоима. Четврта фаза је окарактерисана ритмичним дисањем и ограниченом мишићном активношћу. Ако нас пробуде током дубоког сна, не можемо се снаћи одмах и често се осјећамо гроги и дезоријентисано неколико минута након буђења. Нека дјеца доживе мокрење у кревету, ноћне море или мјесечарење.

РЕМ спавање

Први период спавања са брзим покретима очију (РЕМ) обично почиње 70 до 90 минута након што заспимо. Имамо око три до пет РЕМ епизода за једну ноћ.

Иако нисмо свјесни, мозак је веома активан – често и више него када смо будни. Ово је период када се јавља већина снова. Наше очи се брзо помјерају (отуда и име), дисање нам се убрзава и крвни притисак се диже. Међутим, тијела су парализована у нашу корист. Кажу да је то начин природе да нас спријечи да изведемо оно што нам се дешава у сновима.

Послије РЕМ сна, цијели циклус почиње опет.

Колико сна је потребно?

Не постоји одређена количина времена која је свима потребна да одспавају, то варира од особе до особе. Резултати инструмента за процјену сна (sleep profiler) показује да људи воле да спавају било гдје између 5 и 11 сати, са просјеком од 7,75 сати.

Џим Хорн из Центра за истраживање сна на Лафбороу универзитету има заиста једноставан одговор: „Количина сна која нам је потребна је онолика колико нам је довољно да не будемо поспани током дана“.

Чак и животиње захтјевају различите количине сна: питон – 18 сати, тигар – 15,8 сати, мачка – 12, 1 сат, шимпанза – 9,7 сати, овца – 3,8 сати, афрички слон – 3,3 сата, жирафа – 1,9 сати.

Тренутни свјетски рекорд за најдужи период без сна је 11 дана, постављен од стране Рендија Гарднера 1965. године. Четврти дан истраживања почео је да халуцинира. Умислио је да је познати фудбалер. Изненађујуће, али Ренди је заправо добро функционисао када је истраживање било завршено, а на крају је и даље могао да побиједи научнике у флиперу.

Превела: Милана Додиг, студентица треће године енглеског језика и књижевности

Извор: http://www.bbc.co.uk/science/humanbody/sleep/articles/whatissleep.shtml