Плацебо лијекови дјелотворни за већину мигрена код дјеце

07-02-2013 08:18:00 | | Милана Додиг / Извор: abc.net.au / Фото: bol.rs |

Плацебо пилула која у себи не садржи лијек спречава мигрене код дјеце и тинејџера једнако добро као и већина лијекова против главобоље, наводи једна америчка студија.

Истраживања објављена у часопису „JAMA Pediatrics“ су открила да само два лијека, позната да помажу одраслима који пате од мигрене, смањују учесталост главобоља код дјеце боље од плацебо лијекова. Чак и у тим случајевима, ефекат је био незнатан – разлика од једне главобоље мјесечно мање у односу на лажне таблете.

Према подацима из Кливлендске клинике, око 2% мале дјеце и 7 до 10% старије дјеце и тинејџера до 15. године добијају мигрене.

Стручњаци тврде да ниједан лијек није био строго тестиран и одобрен за превенцију мигрена код дјеце, тако да љекари морају да се ослоне на лијекове за одрасле.

„Сви лијекови у нашој анализи су се испоставили дјелотворним код одраслих са мигренама, али само неколицина и код дјеце“, пише вођа истраживања Џефри Џексон (Jeffrey Jackson) са Медицинског факултета у Висконсину, Милвоки.

Ово сугерише да постоји нешто другачије у дјечијим мигренама или да се одговор за лијечење разликује код одраслих и код дјеце.

У овој студији су Џексон и његове колеге посматрале двадесет и једну мигрену упоређујући лијекове против главобоље једне са другима или са плацебо лијековима. Открили су да само топирамат (на тржишту Topamax) и тразодон (Oleptro и Desyrel) значајно смањују учесталост главобоља код дјеце и тинејџера који имају редовне мигрене.

Други лијекови за сузбијање главобоље код одраслих, укључујући и флунаризин (flunarizine), пропанолол (propanolol) и валпроат (valproate) нису помогли.

„Родитељи би требало да буду свјесни да наши избори лијекова нису добри онолико колико би требало да буду“, каже Џенифер Бикел (Jennifer Bickel), неуролог и специјалиста за главобоље у дјечијим болницама и клиникама у Канзасу, Мисури, која није била дио истраживања.

Плацебо таблете саме су довеле до опадања у учесталости дјечијих главобоља од између пет и шест мјесечно на три главобоље што би могло да буде повезано са ефектом када виде љекара и буду увјерени да бол није посљедица ничег озбиљног, каже Бикел.

Она истиче да је мање истраживања о 1% дјеце која су најтеже погођена мигренама, дјеце са хроничним свакодневним главобољама.

За ту омладину каже: „Немамо ниједан доказ који сугерише да су лијекови довољни“.

Према извјештају Америчке агенције за храну и лијекове, објављеном у истом издању наведеног часописа, за два лијека – алмотриптан малат (Axert) и ризатриптан бензоат (Maxalt) је доказано да лијече, али не и спречавају главобоље код дјеце и тинејџера.

За дјецу која имају главобољу једном седмично или мање, Бикел каже да се бол може лијечити аналгетицима који се издају без љекарског рецепта или само да причекају на мирном мјесту да прође.

Превела: Милана Додиг, студентица треће године енглеског језика и књижевности

Изворhttp://www.abc.net.au/science/articles/2013/01/29/3678546.htm