Слике из Нежидера
Упор�ни ис�тра�жи�вач Иси�дор Ђу�ко�вић, аутор ви�ше исто�риј�ских књи�га о оба свет�ска ра�та, обе�ле�жио је свој 90. ро�ђен�дан пред�ста�вља�њем но�ве књи�ге „Не�жи�дер – аустро�у�гар�ски ло�гор за Ср�бе, 1914–1918” (из�да�вач Исто�риј�ски ар�хив Бе�о�гра�да). Ово�га пу�та му се у ко�а�у�тор�ству при�дру�жио 44 го�ди�не мла�ђи исто�ри�чар Не�над Лу�кић.
– Иси�дор Ђу�ко�вић је по�себ�но за�слу�жан за ра�све�тља�ва�ње исто�ри�је руд�нич�ко-та�ков�ског кра�ја, а књи�гу „Руд�ни�ча�ни и Та�ков�ци у осло�бо�ди�лач�ким ра�то�ви�ма 1912–1918” мо�же�мо сма�тра�ти ње�го�вим жи�вот�ним де�лом. Осим то�га, у ви�ше на�вра�та ба�вио се и ло�го�ри�ма у ко�ји�ма су Ср�би стра�да�ли, па су та�ко на�ста�ле књи�ге „Нађ�ме�ђер”, „Пе�га�ви ти�фус”, а ево и ова нај�но�ви�ја – ка�же Алек�сан�дар Ма�ру�шић, ди�рек�тор Му�зе�ја руд�нич�ко-та�ков�ског кра�ја.
Где је ра�та, ту је и ло�го�ра. Ку�да би се, ина�че, от�пре�ма�ли за�ро�бље�ни не�при�ја�тељ�ски вој�ни�ци, по�хап�ше�ни не�у�ни�фор�ми�са�ни му�шкар�ци, же�не и де�ца. Не�жи�дер, ме�сто у се�вер�ном де�лу аустриј�ске по�кра�ји�не Бур�ге�ланд (не тре�ба га ме�ша�ти са исто�вре�ме�ним ло�го�ром Нађ�ме�ђер у Сло�вач�кој, о ко�јем је Ђу�ко�вић ра�ни�је пи�сао – „Про�ме�теј”, Но�ви Сад, 2003), био је је�дан од мно�го�број�них ло�го�ра цр�но-жу�тог цар�ства у Ве�ли�ком ра�ту. Осно�ван је у сеп�тем�бру 1914. го�ди�не у ста�рој ка�сар�ни ху�сар�ског пу�ка и згра�да�ма ко�њу�шни�це и тра�јао све до ок�то�бра 1918. го�ди�не. Углав�ном су у ње�га до�во�ђе�ни љу�ди из свих срп�ских кра�је�ва, у ма�њем бро�ју и дру�ги Сло�ве�ни.
За�ро�бље�ни�ци су ко�ри�шће�ни за по�сло�ве у руд�ни�ци�ма, фа�бри�ка�ма, на по�љо�при�вред�ним има�њи�ма, се�чи др�ва, че�сто на ме�сти�ма опа�сним по здра�вље и жи�вот, „чак и у зо�ни ар�ти�ље�риј�ске ва�тре, што је би�ло за�бра�ње�но по Ха�шкој кон�вен�ци�ји из 1907. го�ди�не”. Же�не су пле�ле, пра�ле веш и по�сте�љи�ну, ра�ди�ле у ку�хи�њи. И кад смо код ку�хи�ње, ауто�ри књи�ге на�во�де да је у по�чет�ку је�лов�ник обез�бе�ђи�вао 2.500 ка�ло�ри�ја днев�но (де�ца су до�би�ја�ла и по че�тврт ли�тра мле�ка), да би, ка�ко је вре�ме од�ми�ца�ло, „укуп�на хран�љи�вост днев�них обро�ка па�ла на ис�под хи�ља�ду ка�ло�ри�ја”.
Уз опис рад�них оба�ве�за, ис�хра�не, здрав�стве�не за�шти�те, по�штан�ске ко�ре�спон�ден�ци�је, ка�жња�ва�ња „не�по�слу�шних” ло�го�ра�ша, чак и ор�га�ни�зо�ва�ној шко�ли за де�ча�ке и де�вој�чи�це од се�дам до 15 го�ди�на, ауто�ри да�ју и пре�глед кул�тур�но-за�бав�ног жи�во�та у ло�го�ру. Ка�ко је ме�ђу ло�го�ра�ши�ма би�ло глу�ма�ца и сту�де�на�та, од�мах су ор�га�ни�зо�ва�не по�зо�ри�шне пред�ста�ве; играо се „Ђи�до”, „Ми�лош Оби�лић”, „Ка�ра�ђор�ђе”, Иго�ов „Зво�нар Бо�го�ро�ди�чи�не цр�кве”, „Зи�да�ње Ска�дра на Бо�ја�ни”. Ра�дио је ор�ке�стар Ци�га�на из Шап�ца и Ба�ра�је�ва, на при�ред�ба�ма се ре�ци�то�вао Змај, Во�ји�слав Илић Мла�ђи, Пан�ду�ро�вић, Ра�кић, Шан�тић. Све�ште�ни�ци за�ро�бље�ни�ци су осно�ва�ли хор и при�ре�ђи�ва�ли кон�цер�те ду�хов�не му�зи�ке...
Кроз ло�гор Не�жи�дер је, то�ком тра�ја�ња Ве�ли�ког ра�та, про�шло нај�ма�ње 17.000 за�ро�бље�ни�ка, углав�ном срп�ских ци�ви�ла. Сва�ка�ко нај�по�зна�ти�ји ло�го�раш је био Ми�лу�тин Ми�лан�ко�вић, на�уч�ник свет�ског гла�са (по�сле пет ме�се�ци, осло�бо�ђен је на ин�тер�вен�ци�ју јед�ног ко�ле�ге из Бе�ча). Ухап�шен је у род�ном Да�љу, а ка�сни�је је за�пи�сао: „Па�дох, на свом има�њу у Сла�во�ни�ји, у рат�но роп�ство. Те�шка гво�зде�на вра�та за�тво�ри�ше се иза мо�јих ле�ђа. Ве�ли�ка бра�ва шкљоц�ну, а по�сле ње ло�кот...
То је би�ла со�ба за от�ме�не сам�це. Имао сам, сем по�сте�ље, сто, сто�ли�цу и пе�тро�леј�ску лам�пу... Ду�го сам та�ко ча�мио. Та�да ми по�глед па�де на мој руч�ни ко�фер. У ње�му су ста�ја�ле мо�је већ штам�па�не или тек за�по�че�те рад�ње о мо�ме ко�смич�ком про�бле�му. Ту је би�ло и чи�сте хар�ти�је. Ја по�чех да пре�ли�ста�вам спи�се. Узех у ру�ку мо�је вер�но пе�ро и ста�дох да пи�шем и ра�чу�нам.”
Пре�ма аустро�у�гар�ској ста�ти�сти�ци, у Не�жи�де�ру је то�ком ње�го�вог по�сто�ја�ња умр�ло 4.750 осо�ба. На 220 од око 300 стра�на књи�ге је по�пис умр�лих по�да�ни�ка Кра�ље�ви�не Ср�би�је, а њих је без�ма�ло че�ти�ри хи�ља�де. Ме�ђу њи�ма има и де�це, чак и по�све ма�ле, ро�ђе�не у са�мом ло�го�ру. Ту�бер�ку�ло�за, пе�га�ви ти�фус и ди�зен�те�ри�ја су че�сти узроч�ни�ци, али је у ру�бри�ци „узрок смр�ти” нај�че�шће упи�са�но „не�по�зна�то”.
Књи�га Иси�до�ра Ђу�ко�ви�ћа и Не�на�да Лу�ки�ћа је вре�дан при�лог све�ко�ли�кој до�ку�мен�та�ци�ји и ли�те�ра�ту�ри о по�губ�но�сти ра�то�ва, у кон�крет�ном слу�ча�ју по срп�ски на�род. Она је и опо�ме�на ко�ја, на жа�лост, као и то�ли�ке дру�ге, ни�ка�ко да људ�ски род при�зо�ве па�ме�ти. Па је она Кр�ле�жи�на ка�ко је „исто�ри�ја учи�те�љи�ца жи�во�та ко�ја ни�ко�га ни�шта ни�је на�у�чи�ла”, са�свим на ме�сту.
Бошко Лоновић,
Политика