Aрхеолошка ископавања на Калеу показала далеко већи значај локалитета
Најновија археолошка ископавања на Калеу, недалеко од постојеће средњовековне тврђаве Момчилов град у Пироту, показала су да је Турес, како се Пирот називао у доба Римљана, имао далеко већи значај него што се до сада сматрало.
Турес је био јака војна тврђава, али и својеврстан тржни центар на средокраћи римских градова Наисуса, данашњег Ниша, и Сердике, односно бугарске престонице Софије.
Како је за Танјуг изјавио археолог Музеја Понишавља Предраг Пејић, најновија ископавања, која се увелико раде у оквиру реконструкције парка код Калеа, показала су да Пирот, односно римски Турес, није био само кула мотриља, како се до сада у појединим документима наводило, већ је имао знатно већи значај. За зидине римског Туреса на подручју Калеа археолози су знали јер су прва ископавања, према Пејићевим речима, вршена педесетих година прошлог века, али су зидине само убележене и затрпане, па су свих ових година биле недоступне јавности.
„Новим истраживања свакодневно се открива да је Пирот био знатно насеље и да је захватао површину од преко 10, можда и 20 хектара, што говори о обимним археолошким остацима римског насеља, и не само римског, него и касноантичког и рановизантијског, јер на потезу Сарлаха имамо друго утврђење које је измештено из равнице. То све указује да је у време Константина ово равничарско утврђење напуштено и да је ново утврђење егзистирало на брду Сарлах. Осим што је био знатније насеље и значајна путна станица, био је и емпориј, односно тржни центар зато што се налази на средокраћи античког Наиса и Сердике. Он је био спона између та два града и у том времену морало је да постоји значајно насеље које би одржавало путну мрежу и штитило га у сваком погледу“, каже археолог Пејић.
Он додаје да како је писало у извештајима из 1953. и 1954. године бедеми тог утврђења су ширине 2,2 метара, у дужини од 33,5 метара и дубине 1,7 метара. Међутим, ми сада констатујемо да је бедем у скоро половини своје дужине много шири, чак 3,75 метара, а да је остала половина ширине 2,2 метара.
„Сада имамо много више података, а открили смо и две куле, једну правоугаону, другу потковичасту, тако да сада са много више детаља доказујемо да је на простору античког Туреса у раном римском периоду, највероватније другом и трећем веку, постојало војно утврђење помоћне јединице римских легија. То је било утврђење које је димензија 150 са 100 метара и креће се до данашњег главног семафора и хотела у центру града“, каже Пејић.
Он каже да се нада да ће то откриће бити заштићено и доступно јавности у будућности.
„Наш задатак је да откријемо и пружимо све релевантне податке о структури бедема и утврђења римског кастела, а надлежни Завод за заштитну споменика културе у Нишу ће након наших истраживања урадити пројекат презентације и надам се да ће бити позитивно решено у односу на очување археолошког римског наслеђа“, закључује Пејић.
