eNovosti.info

Пет највећих и најважнијих војних маневара совјетске армије

17-03-2018 11:18:53 | | фото: Семјон Мајстерман/TASS / Russia beyond/ vostok.rs |

Совјетска армија је спадала међу најмоћније армије на свету и увек је без колебања демонстрирала своју моћ. Поједине совјетске војне вежбе су биле толико свеобухватне да се и данас добро памте.

1. Велики кијевски маневри (1935)�

Војна вежба Кијевског војног округа (Велики кијевски маневри) изведена је од 12. до 17. септембра 1935. године у централном делу Украјинске Совјетске Републике. Били су то најсвеобухватнији маневри Црвене армије (како се совјетска армија називала до 1946.) пре почетка Великог отаџбинског рата 1941. У њима је учествовало перко 60.000 војника, 1.040 тенкова и борбених возила, и 470 војних авиона.

Главни задатак војне вежбе била је провера способности Црвене армије да разбије непријатеља једним снажним ударом снага авијације, тенкова, коњице и пешадије. Црвена армија је брзо растурала линију фронта и продрла у позадину непријатеља. Циљ је био да се избегне опасност западања у исцрпљујућу рововску борбу попут оне у Првом светском рату.

Штавише, први масовни десант у Совјетском Савезу извршен је на овим маневрима, када је 1.188 војника искрцано са задатком да заузму аеродром.

�
2. Операција „Грудва“ (1954)

Совјетска армија је 14. септембра 1954. године извела вежбу под називом „Грудва“, у којој је први пут примењено нуклеарно оружје уз учешће војске на Тоцком полигону у јужном делу земље. Идеја је била да се провери како совјетске трупе могу да изврше офанзиву на непријатеља који је поднео нуклеарни напад.

�

После експлозије атомске бомбе РДС-2 уследила је интензивна артиљеријска паљба и ваздушни напади на непријатељску територију. Затим је војска прошла кроз зону која је била изложена нападу. У маневрима је учествовало преко 45.000 војника, 600 тенкова и самоходних оруђа, 600 оклопних возила и 320 војних авиона.

Неке јединице су прошле кроз зону нуклеарног напада свега 600 метара од епицентра експлозије, а авиони су пролетали чак и кроз нуклеарну печурку после експлозије.

После распада Совјетског Савеза се сазнало да је ова војна вежба била крајње штетна по њене учеснике и локално становништво у коме су знатно порасли показатељи оболевања од рака.

Совјетски Савез је само још једном поновио нуклеарне пробе уз учешће војске. Било је то 1956. године у Казахстану. Ради поређења, САД су извеле осам таквих маневара познатих под општим називом „Desert Rock“.

Највећи маневри у историји совјетске армије звали су се „Океан-70“ и били су посвећени 100-годишњици рођења В. И. Лењина. Војна вежба је трајала од 14. априла до 5. маја 1970 године. Учествовале су све четири совјетске флоте – Балтичка, Тихоокеанска, Црноморска и Северна.

Маневре у Атлантском и Тихом океану изводило је 80 подморница (међу њима 15 нуклеарних), 84 ратна брода и 45 помоћних бродова. Учествовала су и два пука маринаца, 20 пукова морнаричке авијације, 8 пукова стратешке авијације и јединице ПВО.

Циљ ове војне вежбе је био да се НАТО-у демонстрира моћ совјетске ратне морнарице и тај циљ је постигнут. Амерички адмирали су били уверени да се совјетска ратна морнарица не може мерити са њиховим поморским снагама, и били су шокирани када су видели како млада совјетска флота (ниједан брод није био старији од 20 година) демонстрира ефикасну координацију и усклађена дејства. Посебно је било упечатљиво „уништавање“ носача авиона са групом пратећих бродова за време јаке буре на Атлантику од 23. до 25. априла.

Војни експерт Џорџ Бер је у својој књизи „100 година поморске моћи: Морнарица САД, 1890-1990“�написао�да су маневри „Океан-70“ отворили очи ратној морнарици САД.�

Нажалост, догодила се и трагедија. Нуклеарна подморница К-8 потонула је 12. априла услед пожара који је избио за време пловидбе ка месту извођења вежбе у Атлантском океану. Живот су изгубила 52 члана посаде, а 52 морнара су спасена.

�4. Запад-81

„Запад-81“ је једна од највећих и најупечатљивијих војних вежби у светској историји. У овим маневрима је учествовало преко 100.000 војника. Вежба је изведена од 4. до 12. септембра 1981. године у Совјетском Савезу и појединим савезницама из Источног блока.

У овој војној вежби није примењено нуклеарно оружје. Уместо тога је совјетска армија једним моћним условним нападом пробила непријатељску одбрану уз снажну подршку ратног ваздухопловства и дестантних падобранских јединица које су се масовно убацивале у непријатељску позадину. Задатак је био да се за 3-4 дана ратовања у потпуности сломи отпор најважнијег непријатеља.

Циљ маневара је био да се покаже НАТО-у како чак и без примене нуклеарног оружја совјетска армија може да победи сваког непријатеља. Поред тога, током војне вежбе „Запад-81“ тестирани су савремени системи управљања армијом и најновије врсте високопрецизних пројектила.

Поједини аспекти ових маневара су и данас строго чувана војна тајна.

За разлику од „Запада-81“, чији сценарио није предвиђао употребу нуклеарног оружја, маневри „Штит-82“ су изведени у условима имитације нуклеарног рата.

У првој фази војне вежбе Совјетски Савез је имитирао превентивни нуклеарни напад. Совјетске стратешке ракетне трупе су 18. јуна 1982. извеле вежбовно лансирање балистичких и крстарећих ракета са подморница, ракетних лансера, војних полигона, војних бродова и стратешких бомбардера. Све ракете су испаљене за само 7 часова тако да је овај вежбовни напад у западним медијима добио назив „Седмочасовни нуклеарни рат“.

После фазе увежбавања нуклеарног напада уследили су маневри на копну у којима су учествовале трупе Совјетског Савеза и његових савезника из Источног блока. Овај део вежбе је изведен у Бугарској и завршен 30. септембра 1982.

Борис Јегоров,
Russia beyond