eNovosti.info

Како живе Руси у градовима на вечито смрзнутој земљи

02-09-2018 11:20:04 | | фото: Андреј Голованов/Sputnik; Валериј Шарифулин/TASS / Rus |

Када наредни пут осетите да „се смрзавате“, сетите се људи који живе на местима где лета трају пар дана, поларна ноћ пола године, а кошаву би доживели као слабашан ветрић.

Више од 60 процената територије Русије је вечито смрзнута земља, претежно у Сибиру и на Далеком Истоку. Само мали део становништва живи на овим подручјима, али ти региони су познати по природним богатствима: нафти, гасу, злату, драгом камењу. Управо зато су се у суровој тундри где владају јаке зиме појавили градови.

1. Јакутск (8 300 км источно од Москве)�

Јакутск је највећи град на свету који стоји на вечито смрзнутој земљи и један од најхладнијих. Просечна температура у јануару је - 40 �C. Лето такође зна да буде веома топло, али не траје дуго.

Прво насеље на овом подручју су подигли козаци средином 16. века. Данас у Јакутску живи око 300�000 људи, Јакути и Руси. Ту има пуно језера, и скоро никаквих индустријских постројења. Овде је и највећи универзитет у региону и најсевернији циркус, али сигурно нећете наћи ни један подземни паркинг.

2. Нориљск (2�900 км источно од Москве)

�Ова „оаза у снежној� пустињи“ (како су о граду писале локалне новине 30-их година прошлог века) подигли су логораши Гулага да би „зарадили опроштај совјетског народа“. У новембру температура пада до -30�C, веома је ветровито (за Тајмирско полуострво кажу да је „гробље атлантских ветрова“) и мало је сунчаних дана (преко зиме су поларне ноћи). Чак и лети у двориштима зграда можете видети лед.

Архитекте Нориљска увек мисле како да� заштите становништво од ветра. Зграде се подижу у строгим редовима, као штит од ветра, а међу њима су веома уске стазе. Много шта у овом граду је „најсеверније на свету“, на пример најсевернија на свету џамија Нурд-Камал.� Нориљск је иначе индустријски град и један од најзагађенијих на свету.�

3. Магадан (10�300 км источно од Москве)

Двадесетих година прошлог века у Колимској области пронашли су велике залихе злата. Ускоро је основан град Магадан, где су до 50-их година злато тражили искључиво логораши. Већина становника данашњег Магадана ради у рудницима злата или живи од риболова.

Клима је сурова: температура се диже изнад нуле само од маја до септембра, а ветар са Охотског мора дува преко целе године. Земљотреси су чести. Ако дођете у град видећете много јапанских и руских теренаца, најкорисније аутомобиле у региону.�

4. Воркута (1 900 км источно од Москве)

Воркута је веома компактан град: корак лево – корак десно и излазите у бескрајну тундру. Ван града са 70�000 становника нема ни мобилне везе ни бензинских пумпи, па локално становништво ретко напушта град без озбиљних припрема.

У јануару светло дана виде само сат и по, а снег може да пада и лети. 90-их година су затворени многи угљенокопи и читаве градске четврти зјапе�без људи.�

5. Игарка (2�800 км североисточно од Москве)

�

Са друге стране Северног поларног круга је јединствени музеј вечито смрзнуте земље. Наћи ћете га у Игарки где су научници изучавали својства пермафроста од 30-их година. Неке просторије музеја се налазе 14 метара испод земље, односно у леду. Температура је тамо увек испод нуле.

Игарка са 5�000 становника је била важна лука за транспорт дрвне грађе. Сада су недалеко од града само налазишта нафте.

6. Анадир (6�200 км источно од Москве)

Најисточнији руски град. Зграде су офарбане у различите „веселе“ боје, скоро да нема дрвећа сем неког патуљастог које зелени само неколико недеља у години. Нема асфалта! Путеви су од бетона да би дуже трајали. Али због нестабилног земљишта и они брзо пропадају.

Изађите из града и насладите се погледима на бескрајну тундру и невероватне природне лепоте: кратерска језера, водопаде, острва са белим медведима. И наравно: поларном светлошћу!

7. Нови Уренгој (3�600 км североисточно од Москве)

Највећи град на Јамалу (преко 100�000 становника) и главни руски град нафте и гаса. На полуострву се налази око 85 посто залиха руског гаса. Ван града можете видети само тундру и мочвару. Зграде су поново у различитим бојама, типичне совјетске стамбене четврти. Једина железничка пруга повезује Нови Уренгој само са градом Тјумењ.

Становници овог града воле да пецају на околним језерима – некадашњим глечерима и шале се да им лето никад не долази: пролеће и јесен осете од јуна до августа, а затим 9 месеци зиме.

Ана Сорокина, Russia beyond