РТ: Кинески државни медиј упозорио тајванске лидере да се не понашају као „стратешки пијуни“ САД, те назаво „лекцијом“ за њих авганистанску
Кинеске државне новине "Глобал тајмс" упозориле су Тајван да би „напуштање“ авганистанских савезника од САД требало да буде лекција, јер би спорно острво било препуштено само себи и „пало за неколико сати“ у рату с Кином.
Лидери тајванске Демократске прогресивне странке (ДПП) морају остати "трезвене главе", а заговорници отцепљења од Кине требали би се "пробудити из својих снова", објавиле су кинеске државне новине на енглеском језику.
"Према ономе што се догодило у Авганистану, они би требали схватити да ће, кад избије рат у мореузима, одбрана острва пасти за неколико сати, а америчка војска неће доћи у помоћ", наводи "Глобал тајмс".
"Због тога ће се власти ДПП-а брзо предати, док ће неки високи званичници можда побећи авионом."
#环球时报Editorial: From what happened in Afghanistan, those in Taiwan should perceive that once a war breaks out in the Straits, the island’s defense will collapse in hours and US military won’t come to help. As a result, the DPP will quickly surrender. https://t.co/ZUrZmcsSWf pic.twitter.com/wFG4vrHbTo
— Global Times (@globaltimesnews) August 16, 2021
Управо се такав сценарио одиграо у Авганистану откако је предсједник Џо Бајден у априлу најавио да ће се америчка војска повући из земље до 11. септембра. Бајден је касније померио рок до краја августа, али чак и пре него што је процес могао бити завршен, влада коју подржавају САД је свргнута. Талибански борци прегазили су авганистанске снаге безбедности у великом блицкригу, окончаним заузимањем Кабула у недељу, након што је авганистански председник Ашраф Гани побегао из земље са врећама готовине.
"Најбољи избор за власти ДПП-а је да избегну довођење ситуације на ту позицију", наводи је"Глобал тајмс".
"Морају да промене свој начин везивања за антикинеска кола САД. Требали би одржавати мир политичким средствима, уместо да делују као стратешки пијуни САД-а и доносе горке плодове рата."
Чланак је пропраћен илустрацијом ћелавог орла који представља САД, а који води тајванског председника Цаи Инг Вен према рупи у земљи. Новине су хаос у Кабулу упоредиле са падом Сајгона 1975. године, када су запослени у америчкој амбасади евакуисани хеликоптером, баш као што се у недељу поновило у Авганистану.
"Глобал тајмс" наводи да САД имају дугу историју напуштања својих савезника, од издаје империјалне Француске након револуционарних ратова и напуштања курдских савезника у Сирији 2019. године, до бега из Кабула у тренутку рушења одбране Авганистана.
"Да ли је ово некакав предзнак будуће судбине Тајвана?" пита се у чланку, додајући да су Цаи и други челници ДПП-а умањили значај авганистанске кризе, те да су "морали боље потајно знати да САД нису поуздане".
"Да ли је ово некакав предзнак будуће судбине Тајвана?" пита се у чланку, додајући да су Цаи и други челници ДПП-а умањили значај авганистанске кризе, те да су "морали боље потајно знати да САД нису поуздане".
Бајденова администрација је јасно проценила да је окупација Авганистана постала прескупа, упркос стратешком значају земље, и одлучила је да може ефикасније уложити своје ресурсе за одржавање хегемоније САД, наводи лист. Геополитичка вредност Тајвана није већа од вредности Авганистана, додаје се у чланку, те да би САД морале да плате „огромну цену“ да би интервенисале у рату са Кином.
"Када избије рат у мореузима, док копно заузме војска, САД би морале имати много већу одлучност него што су имале према Авганистану, Сирији и Вијетнаму ако се желе мешати", наглашава се у чланку. А у односу на Авганистан, САД би имале „дубље безнађе“ за победу. Интересантно је то што новине у више наврата наводе „када избије рат“ са Кином, а не „ако“.
Чланак је на истој таласној дужини као и објаве на друштвеним мрежама последњих дана усред евакуације САД и напредовања талибана. "Ово је фијаско епских размера", навео је Тимур Куран, професор на Универзитету Дјук у Северној Каролини.
"Сваки амерички савезник - Тајван, Украјина, балтичке државе, Израел, Јапан - извући ће поуку да је сам пред непријатељима."
Други, попут водитеља "Њузмака" Стива Кортеза, наводе да ће Бајденово решавање авганистанске кризе охрабрити Кину да заузме Тајван. "Кина сада зна да има слободне руке у Авганистану, Хонг Конгу и на Тајвану", написала је на Твитеру бивши помоћник министра финансија Моника Кровлеј.
Тајваном су владали потомци кинеских националиста који су побегли од пораза у грађанском рату 1949. године и прогласили „Републику Кину“ у егзилу. Иако је острво тражило ниво независности и самоуправе, Пекинг сматра да је Тајван и даље кинеска територија под политиком „једне Кине“.
Извор:РТ
"Када избије рат у мореузима, док копно заузме војска, САД би морале имати много већу одлучност него што су имале према Авганистану, Сирији и Вијетнаму ако се желе мешати", наглашава се у чланку. А у односу на Авганистан, САД би имале „дубље безнађе“ за победу. Интересантно је то што новине у више наврата наводе „када избије рат“ са Кином, а не „ако“.
Чланак је на истој таласној дужини као и објаве на друштвеним мрежама последњих дана усред евакуације САД и напредовања талибана. "Ово је фијаско епских размера", навео је Тимур Куран, професор на Универзитету Дјук у Северној Каролини.
"Сваки амерички савезник - Тајван, Украјина, балтичке државе, Израел, Јапан - извући ће поуку да је сам пред непријатељима."
Make no mistake. This is a fiasco of epic proportions. “Every ally — Taiwan, Ukraine, the Baltic states, Israel, Japan — will draw the lesson that it is on its own in the face of its enemies. The Biden Doctrine means the burial of the Truman Doctrine.” https://t.co/tuskc8zf9Z
— Timur Kuran (@timurkuran) August 16, 2021
Други, попут водитеља "Њузмака" Стива Кортеза, наводе да ће Бајденово решавање авганистанске кризе охрабрити Кину да заузме Тајван. "Кина сада зна да има слободне руке у Авганистану, Хонг Конгу и на Тајвану", написала је на Твитеру бивши помоћник министра финансија Моника Кровлеј.
China looks at doddering Biden, the Afghanistan failure — and the PLA intensifies its plans to take Taiwan. pic.twitter.com/dn2pJXi5HZ
— Steve Cortes (@CortesSteve) August 13, 2021
Тајваном су владали потомци кинеских националиста који су побегли од пораза у грађанском рату 1949. године и прогласили „Републику Кину“ у егзилу. Иако је острво тражило ниво независности и самоуправе, Пекинг сматра да је Тајван и даље кинеска територија под политиком „једне Кине“.
Извор:РТ
