Блиски и далеки непријатељи Северне Кореје
Нуклеарне пробе Северне Кореје, заједнички војни маневри САД и Јужне Кореје само су очигледни узроци кризе на Корејском полуострву. Многи експерти су уверени да суштину проблема треба тражити у резултатима корејског рата 1950-53. године. Главном претњом по своју безбедност Пјонгјанг не сматра јужног суседа.
Такву тачку гледишта предтавио је за Глас Русије шеф одељења за Кореју и Монголију Института за Исток РАН Александар Воронцов.
У априлу Северна Кореја је званично прогласила себе нуклеарном државом. Посланици Врховног народног сабора су усвојили закон према којем се у осигурању безбедности земље рачуна на нуклеарни арсенал. Годину дана пре тога Северна Кореја је лансирала у космос ракете са сателитом. У априлу неуспешно, у децембру успешно. СБ је осудио дејства Пјонгјанга и увео строге економске санкције. У марту 2013. године Јужна Кореја и САД су почели двомесечне заједничке војне маневре, а Северна Кореја је иступила из споразума о примирју, склопљеног са јужним суседом крајем корејског рата 1950-53. године. Своју улогу су одиграли шестострани преговори о нуклеарном програму Северне Кореје и излазак Пјонгјанга из њих 2009. године, истиче Александар Воронцов.
- Један од главних задатака који је Северна Кореја пратила у акутној фази ове кризе је да покаже да никакав војни притисак не може да промени курс Северје Кореје на јачање своје одбрамбене способности и одлуку да постане нуклеарна држава. Један од критички важних момената за Северну Кореју било је оно што је она видела крајем прошле године. Партнери из шестостраних преговора, пре свега САД, Јапан и Јужна Кореја, у пракси су показали своју незаинтересованост за равноправне, садржајне преговоре.
Ове године навршава се 60 година од завршетка корејског рата. Ипак до сада између Северне Кореје и САД постоји само Споразум о примирју. Руководство Северне Кореје већ је позвало Вашингтон да га замени сталним мировним споразумом. Последњи пут тема је разматрана 2007. године. Председник САД Џорџ Буш млађи предложио је да се потпише споразум, али у замену за одустајање Пјонгјанга од нуклеарног програма. Спремност САД да се одлуче на више Северна Кореја није видела, говори Воронцов.
- Главни актери конфликта су Северна Кореја и САД. Ако се гледа историја проблема, главни узрок овог перманентног конфликта на Корејском полуострву је нерегулисаност резултата корејског рата, одуство дипломатских односа и мировног споразума. Главну опасност по своју безбедност Северна Кореја види у војној опасности од стране САД. То је и наводи да развија своја нуклерана средства. Објективно само САД су држава која је у стању да ову опасност уклони.
Ипак стручњаци истичу: у регулисању проблема на Корејском полуострву међународна заједница понекад прибегава и цењкању. После велике глади у Северној Кореји средином 90-их година земљи је пружана хуманитарна помоћ. Али и у сложеној ситуацији Пјонгјанг је радио на ракетном програму. САД и Јужна Кореја су почеле да траже да Северна Кореја прекине пробе у замену за храну. Данас су Вашингтон и Сеул поново спремни да помажу Северној Кореји ако Пјонгјанг испуни међународне обавезе. Није искључено да се актуална криза развија по истом моделу, сматра он:
- С једне стране САД позивају на економску реформу, на отварање. Са друге притискају санкцијама, изолацијом и неком спољном опасношћу. Сарадња, отвореност свету и прави контакти, између осталог економска сарадња, могући су у условима мира. Када тога нема, већ постоји политика изолације, они су приморани да консолидују ону економију коју имају. За Северну Кореју је главно да осигура безбедност и преживљавање. И то је главни разлог који их гура ка стварању и наставку нуклеарног програма.
Без обзира на то што на Корејском полуострву и даље се чују ултиматуми, вероватноћа преласка са речи на дела од стране Пјонгјанга није велика. Северна Кореја неће прва напасти, у то је сигурна већина експерата. Ипак ситуација може да се заоштри због било ког неспоразума.
Олга Денисова, Андреј Иљјашенко
