Руски топ-блогер: Београд треба „дотерати“ и неће му бити равног
Београд је у стању да очара чак такву цепидлаку као што сам ја, написао је после посете спрској престоници руски бизнисмен и јавни посленик Иља Варламов, он је истовремено "zyalt", један од најпопуларнијих блогера на Рунету. Истина, овој похвали претходи лукаво „Без обзира на...“.
И управо о томе разговарамо са господином Варламовом – он је човек компетентан, коаутор Градских пројеката који намеравају да извуку руске градове из аутомобилских гужви и да уведу ред на јавним територијама.
- Испало је забавно. Планирао сам да путујем у руски град Белгород, куповао сам карту на сајту, али тамо кад пишеш прва слова, аутоматски се нуди град. Ја сам већ укуцао све податке, али нисам обратио пажњу да се тамо нашао Београд. Пошто у Србији никада нисам био, решио сам да одем. И нисам зажалио.
Били сте у многим европским метрополама, да ли Београд може са њима да се пореди?
- Географски и атмосферски да. Али при томе Београд је типична источна Европа, периферија. Види се да је град сиромашан или покушава да се чини сиромашним, искрено говорећи није баш уређен, изгледа као да се рат завршио пре две године.
У свом блогу сте истакли заједничку црту Срба и Руса: простор који их занима, грубо говорећи, завршава се испред врата сопственог стана или куће.
- Искрено речено, не знам чиме је то изазвано. Нама и Србима је све једно у каквом стању су дворишта испред твог улаза, то је све ничије... Општи простор се нимало не цени, што за Европу опште није карактеристично. А у ствари општи простор је врло важна ствар, он задаје тон свему, у многоме утиче на атмосферу и осећај града који добијају туристи. У Београду, нажалост, овај простор се користи у најбољем случају као паркинг за кола. И све је исцртано графитима.
Графити су такође део градске културе...
- Постоје графити као уметност, као градски језик, на пример у Лондону. А када је читав град равномерно прекривен натписима, теговима и једноличним дебелим слојем, то изгледа као прљавштина и хаос.
Бавили сте се градским пројектима – побољшањем пешачке инфраструктуре, саобраћајне ситуације. Шта би од урађеног било занимљиво реализовати у србској престоници?
- Тешко је давати савете граду који ниси проучио детаљно. Али неке опште моменте могуће је истаћи. Мени се чини да власти или друштвене организације треба да раде са становницима, да објасне да је двориште добро место где могу да се окупљају људи, да је улица место за шетњу, а не паркинг.
А које искуство Београда би могло да користи Москви?
- Са задовољством сам се возио новим београдским трамвајима – лепо, удобно, брзо. На пример на мосту постоји лифт тако да можете да се попнете бициклом. Ситнице, али одмах се осећа брига о људима која се у Москви ретко примећује. Врло је добро у Београду са летњим кафићима, када их је читава улица и један прелази у други. Зато што ако у Москви ресторан себи прави летњу веранду, све се затвара стенама, оградама. Испада грађевина на тротоарима којима је немогуће проћи. А у Београду на најмањим улицама су отворени столови, много пријатних људи, осећаш се безбедно, расположење се подиже. Нажалост, у нашој престоници тога нема, али надам се да ће се једном појавити.
Београд се гуши од саобраћајне гужве. Пројекти изградње метроа постоје, али врло је тешко с новцем. Да ли би том граду помогла подземна железница?
- Нисам стручњак, али постоји, на пример, Будимпешта, где је развијен брзи трамвај, они мирно пролазе без метроа. Капацитет тих трамвајских линија је око 20 хиљада људи на сат. Ради поређења, московски метро има 40 хиљада. при томе изградња трамвајске линије је у просеку пет пута јефтинија од метроа. Зато ако нема новца не треба се бавити скупим великим пројектима. Мени се чини да би трамвај лепо могао да замени метро у размерама Београда – ако буде нормално развијена мрежа када ће трамвај ићи на свака два до два и по минута, као метро. Метро уз то ризкује да се претвори у вечиту градњу: све ће бити прекопано, а користи неће бити. Што се тиче гужви, нисам видео никакве мере за ограничавање уласка личних возила у центар, због тога је хаос са паркингом, уске улице не могу да преваре такав број аутомобила. Треба предузимати неке мере, схватити да сви који желе, нажалост, као у многим градовима, не могу да уђу у центар. Зато што ће иначе морати да се сруши половина историјског центра и да се тамо направе паркинзи. То треба људима компензовати нормалним градским саобраћајем, што је уобичајена европска пракса.
Коме бисте препоручили да оде у Београд?
- Таквим људима као што сам ја. Ја једноставно волим за викенд негде да одлетим. Тим пре што су до Београда врло згодни летови из Москве и јефтине карте. Једноставно да оду за викенд у Београд – супер, посебно узимајући у обзир какве су тамо цене и како је тамо укусно. Овамо пожелите да се вратите да једете. И нигде не може да се види снобизам и недостатак срдачности, као у неким земљама где се осећаш као гост. Овде је као код куће и сваки контакт са локалним сановништвом оставља мноштво лепих утисака.
Тачније, ви се у принципу слажете са мишљењем још једног руског топ-блогера Артемија Лебедева који је писао да је Београд град у који пожелите да се вратите...
- Београд има велики потенцијал. То је град са богатом историјом у којем се много тога очувало, просто у запуштеном стању. При томе не говорим о градоначелнику, можда је он одличан, већ о становницима. Када се у Београду појави газда у лику његових становника, независно од буџета, ред ће се увести – биће и више туриста и новца, све ће бити одлично. Треба га једноставно умити и престоница Србије неће имати премца.
Са Београдом Иље Варламова који му се допао и није можете да се упознате у његовом блогу.
Тимур Блохин,
