Увек када купите страни производ, знајте да сте корак ближе отпуштању са посла на којем радите
„Знате ви да намештате тендере, наместите нешто и за државу а не само за себе”
Увек када купите неку робу произведену у иностранству, знајте да сте корак ближи отказу на послу који радите. Наравно, ако имате посао. И то без обзира да ли сте запослени у компанији која се бави енергетиком а купујете сок или виршле који нису произведени у Србији.
Кампање „купујмо домаће” су опробани рецепти којима се мобилише домаћа јавност и подстиче национални понос и патриотизам и она не бира друштво или државу у којој се, бар спорадично, сличне кампање нису појављивале. И то почев од најразвијенијих држава попут САД или Италије или земаља у транзицији као што је Србија до сиромашних држава „трећег света.
Тежиште ових кампања је увек на економској заштити домаће производње и редовно у периодима економских криза када се морао наћи „кривац” за поремећаје у економији и привреди те земље. И нарочито, код осетнијег пада стандарда људи који који живе и раде у тој земљи, јер они и јесу права мета тих кампања.
Таквих покушаја нису биле изузете ни САД, колевка либералне трговине у времену инвазије јефтине кинеске робе на америчко тржиште... или Италија, код доношења локалних закона који су „кебаб ресторане” требало да изместе на периферије градова Италије а предност у центрима би се давала ресторанима са италијанском националном кухињом.
Још увек се сећамо кампање Министарства трговине Србије и званичне кампање „Купујмо домаће” од пре десетак година. Са становишта озбиљне економске политике једне земље, овакве једнократне, ad hoc кампање су по правилу популистичке а у суштини су погрешне и крајње, а у Србији и многим земљама, потписницима међународних трговинских споразума, су и законски недозвољене.
Дало би се онда закључити да економски патриотизам овог типа није користан и да из нас треба да говори само “потрошач” а да задовољење личних тренутних потреба појединца мора бити једини критеријум при избору роба које купујемо или услуга које
Сложио бих се да живим у САД или Немачкој, али делимично. А никако, ако живим у Србији и ако стандард моје породице, условно речено, зависи од снаге српске привреде. А ово претходно, ми је дословно рекао мој пријатељ, државни чиновник из Немачке, само што је уместо Србије поменуо Немачку.
Тада ми је поменуо и то да би скандал без преседана био када би и нижи чиновници у немачкој администрацији возили службене аутомобиле који нису немачке производње. Мада би вероватно Тојота или неки други произвођач сигурно победили бар на неком од тендера који би расписала нека општина у овој земљи.
О скандалу на вишем нивоу власти не треба трошити речи. Слично је и у другим развијеним земљама. Али, није случај у земљама слабе и неразвијене економије. Парадокс? Не. А кампање типа „купујмо домаће” су заправо одраз системске слабости вођења економије једне државе које овим једнократним кампањама покушавају да надоместе те слабости. Па и у поменутим случајевима САД или Италије... до тренутка исправке система, па и протекционизма који употребе када уоче поремећај.
Џаба је било Кини да се буни против очигледног протекционизма САД око цена ауто гума из Кине. Или протекционизма ЕУ у случају панела за соларну енергију, такође из Кине.
Да ли би било природно и нормално да Фијат буде службени аутомобил администрације у Србији? Или ФАП-ов камион да буде доминантан у комуналним државним предузећима... Или да србска грађевинска предузећа добију послове изградње путева и мостова? Ионако их раде, али као слабо плаћени подизвођачи.
Србија није ни САД ни ЕУ да једноставним царинским протекционизмом „реши ствар”. Али мора пронаћи пут крозлавиринт међународних обавеза које мора поштовати и закона које мора кориговати а који неће бити у колизији са тим обавезама.
Јесте тешко, не и немогуће. Неке обавезе је могуће кориговати уз сагласност међународне заједнице са којом су споразуми потписани, попут одредаба ССП нпр. А некад се може заштитити домаћи произвођач и применом постојећих закона.
Што рече директор једне државне фирме тендерској комисији која је одлучивала о некој великој набавци: „Знате ви да намештате тендере, наместите нешто и за државу а не само за себе”.
А док држава не пронађе механизме „самоодбране” домаће економије у утакмици која је најмање тржишна у последње време, треба упозорити и домаће потрошаче: „Увек када купите неку робу произведену у иностранству, знајте да сте корак ближи отказу на послу који радите. Наравно, ако имате посао. И то без обзира да ли сте запослени у компанији која се бави енергетиком а купујете сок или виршле који нису произведени у Србији.”
