eNovosti.info

Његова теорија �несвесног у структури човекове психе изазивала је и изазива �много жестоких спорова � међу научницима и философима у целом свету.

Сигмунд Фројд (1856-1939) � је створио своју, атеистичку религију : уместо Бога-либидо, уместо �Светог духа –подсвест, уместо свештеника –психоаналитичар, уместо исповести-психоанализа,уместо грешника који се каје-пацијент на канабету који непрестано мрмља �бесмислице како жели да спава с мајком.

Подсвест не обуздавати, него је ослобађати

Фројд је увео неколико неочекиваних метода:не обуздавати подсвест, него, напротив, ослобађати је да се изрази.Сенасе психоанализе �у трајању школског часа од 45 минута на којима су пацијенти подстицани лекаром �теретили � себе бог зна каквим кривицама и греховима , објективно никога ни од какве бољке излечиле нису.Али субјективно су пацијенти веровали да су се ослободили неких комплекса.

Норбет Винер прекинуо куру психоанализе –и открио кибернетику.

Све је ипак �зависило о каквом пацијенту је реч.Норбеет Винер �је по властитом признању много страдао од антисемитизма сопствених колега.Лежао је на клиници да би се избавио од комплекса инферирности ,али је ускоро схватио како желе да га од �човека преобрате у мислећу краву �.Прекинуо је �куру псхиоанализе �и ускоро открио нову науку-кибрернетику.Заклкучак је прост.

�Марксу се у свему привиђала економија, Фројду –потиснути либидо

�Човек без тзв комплекса -то и није комплентан човек него неко створење које прежива са роговима или без �њих.

�
Склоните �те такозване комплексе и сви јунаци светске књижевности од принца �Хамлета до доктора Живага �распашће се у здравом оптимизму.

А шта тек рећи о Едиповом комплексу.Очеви у потаји желе да кастрирају своје синове.Синови пак таје и �од самих себе �да желе поубијати своје очеве. Не говори ли све то о уметничкој обдареости творца психоанализе .У томе што се беба �слатко испружила у колевци , Фројд већ види �делић светске сексуалне енрегије-либидо.

Марксу се у свему привиђала економија, Фројду �потиснути либидо.

На шта личи краставац ?

„Тата, на шта личи краставац?“пита �Фројда његова кћерка.“Видиш, кћери,“ одговара отац „ понекад је краставац напросто краставац и то је тако „.Та знаменита анегдота све поставља на своје место.

Пансексулана митологија Сигмунда Фројда �фасцинилара је многе.Али не и самог �зачетника психоанализе.

Почевши да стиче сексулано искуство тек у 30.години, �„суделовао је �у „производњи“ шесторо деце „ а већ у 40. години �изјављује да су се код �њега сексуални �импулси потпуно угасили �.Шта се све догодило у том десетлећу? Уздржани, хладни брак и лако подгрејива неиживљена страст према �супругиној сестри.Роман је букнуо, али је убрзо страст спласнула , што је свима донело олакшање .

Сањао америчке лепотане�

Док је био у Америци једном приликом се пожалио свом ученику Јунгу да му у сну долазе амерички лепотани.На Јунгову препоруку да покуша снови претворити у јавнст, Фројд је одговорио:“Шта Вам је, � ја сам ожењен �човек.“Задивљујуће чиста, целовита и детињски �наивна природа �великог човека није му дозволила да постане Нехљудов.А уколико �би од тога осдтупио , не би �као такав више ни постојао.�

� � � � � �
Пророк кокаина�

Двадесети век пошиње са кокаином, а Фројд је био један од његових пророка.У књизи „Кокаин“ он је часно признао како је у почетку давао дозе својим пацијетима.Није нимало чудно што су га �онда радо �упражњавали очеви угојне деце.И сам је Фројд употребљавао тај препарат �тражећи у њему �избављење �од тешких болова од рака �усне дупље �конзумиајући тројне дозе морфијума , а фактички то је већ бил еутанзија .

� � � � �
Ко је �уствари �био тај човек?

Ко је у ставри био Фројд? Лекар?Писац? Пророк?Научник ?

У томе и јесте ствар , што он није био ни прво, ни друго, а још мање треће или чтврто.Као лекар није имао реалног успеха.Као писац � био је одвећ „пренаучан „, а сувише је био атеиста да би био пророк , претерани машталац и фанатазер за научника. Примера ради , учење о сублимацији, некој врсти преображавања потинсутих сексуалних импулса у стваралачки процес –не може да издржи никакву критику.Напрпотив, они непрестано и упоредо �са еротским и стваралачким екстазама иду руку под руку. Кад је Франц Лист �отишао у манстир с намером да �тамо постане редовник, муза га је сасвим напустила.Просвећени папа Пије ИX саветаво му је да се бави музиком.Лист се поново �препустио �својим старим навикама- љубавним и ствралачким теревенкама.

�Неуспео �покушај �да одгонетне �три тајне:љубави, стваралаштва и смрти

�Фројд је јавно претендовао да ће одгонетнути три тајне:тајну љубави, тајну ствралаштва и тајну смрти .У томе није успео.Зато је у књизи „Ја и Оно „ блиставо �разоткрио механизме тоталитарне друштвене психозе.У њој је све веродостојно. И потиснути на периферију свести �сексуални импулси. И њихова пројекција на личност вође.И само стремљење ка апсолутној власти �над људима као незадовољену личну сексуалност.�

� � � � � � �
�Биографске �одреднице�

�Сигминд Фројд се родио 6. маја 1856.г. у аустријско-мађареском граду Фрејбургу �на гарници између Пољске и Пруске.Његов отац , сиромашни �трговац вуном , у то време већ трећи пут ожењен младом Амали Натансон која �му �је могла �бити кћерка, деца су �им се рађала скоро сваке године, а Сигмунд је био првенац.Док је отац по цео дан пропадао на послу, мајка се са децом патила у изјнамљеној соби неког вечито пијаног лимара.Осиромашена породица пресељава се најпре у Лајпциг, а затим у Беч, али им ни се �у царској престоници неће побољшати животне прилике . „Беда и сиромаштво,оскудица и крајња животна убогаљеност“, сећао се касније Фројд тих првих дана у Бечу.Сећао се он и великог успеха у лицеју, �свог одушевбјење за језике , књижевност и филозофију, похвале наставника и завсист врсника који су својим подсмесима доводили до суза кудравог ученика генерације.�

Студирао право, па филозофију и „скрасио се „ на медицини

Привлачила га је политика па је почео �да студира право, затим философију, �али �је на очево инсиситирање �уписао медицински факултет �на коме су се предавачи према њему односили скептично пошто су убрзо приметили његову недоследност у заносима , површност и стремљења да брзо и лако постигне успех.После завршетка факулетета �стажирајући на Институту физиологије , са одушевљењем је изучабвао систем размножавања јегуље ,а запамћено је његово �трујумфално оглашавања из тог времена:

“Нико ниакд досад није видео јајашце јегуље !„,а његови ученици ће касније за тај период рећи „То нису били полни органи јегуље, него зачеци психоанализе:“

� � � � � �
С брадом боља прођа код девојака�

Кад му је било 22 године ,пустио је браду како би имао „бољу прођу код девојака“,до 30. године био је без икавог практичног љубавног искуства , све док своју изабраницу ,21 годишњу Марту Вернеј,бледу, омању и крхку девојку �која ће постати изабраница његовг срца, �није срео у бањи .

“Знам да ниси лепа у оном смислу како лепоту � схватају сликари и вајари“ писао јој је кандидат –заручник � два месеца након познанства, још увек неспреман за �женидбу због празног новчаника. А једина шанса да се ,како -тако обогати , појавила се кроз две године, само �је и �она пропала . Десило се то овако. �

� � � � � � � � �
Покушај да �се обогати –од кокаина�

Године 1884. Фројд је лично донео �у Беч тада мало познати алколоид –кокаин и он је први почео да изучава његова својства ,па је окупио неколико пријатеља и поверио им да спроведу истраживања док он буде са вереницом на одмору .Кад се вартио са убава пута ,имао је шта и видети: истражвања су и без њега �завршена,и свет је сазнао да је овладао универзалним средством за анестезију.

Другу шансу да се обогати Фројд је имао у Паризу док је стажирао код чувеног доктора Шарка �,изумитеља контрасног туша којим је лечена хистерија па се будући утемељивач психоанализе надао да ће у томе постићи велики успех што би му донело значајне приходе. Чак је својој драгој најавио и триујумфалан повратак:

“Мала моја принцезо, враћам се �с новцем. Постаћу велики научник, долазим у Беч са сјајним ореолом над главом и тада ћмо се венчати“.

�

Уместо свега тога ,он је у Паризу �шмркао кокаин, пијуцкао пелинковац ,лутао улицима и окретао се за лепим Парижанкама, �а кад се вратио осиротео у Беч, одмах је дао оглас у новинама:

� „Лечим нервна растројства разног типа“.

И тако је све почело: пацијенти су нагрнули, али Фројд није могао с њима да ради по важећим правилима � медцине зато што се увек плашио да �људима погледа у очи, па зато није ни измислио ништа ориганално осим да их посади на канабе , �а сам се удаљи до узглављи одатле им поставља питања и пажљиво слушајући �одговоре.

Пошто се ипак тај метод показао ефикасаним, Фројд ће �ускоро у једном медицинском часопсу први пут употебити �термин психоанализа,а после тога, �да не би траћио време и новац ,ограничио је сеансе на 50 минута.

Стекавши �дуго очекивану славу и новац , Фројд �је 1923. г изненада �оболео �са дијагнозом :рак усне дупље због претераног пушења.

�После доласка нациста у Беч , успева да емигрира у Лондон , и кад му је стање здравља постало неиздрживо, 23. септембра 1939. лекар који га лечио �услишио је молбу и запомагамје пацијента да га избави од несноснсних �болова �убризгавајући �му �смртоносну дозу морфијума.

�

�