Налазите се на страници > Почетна
> Магазин > Култура > Србски спаситељ Цар Николај Други добија споменик у Београду!
Србски спаситељ Цар Николај Други добија споменик у Београду!
�У парку између бивше републичке скупштине и Руског дома биће постављен монумент у част бившег руског владара.
�
Београд ће ускоро бити богатији и за споменик последњем руском цару Николају Романову који ће бити постављен у парку код старе републичке скупштине, у Улици краља Милана, на простору према Руском дому.
�
Тако ће коначно бити исправљена неправда стара готово сто година према великом србском добротвору и човеку који је лично заслужан за опстанак наше земље и народа.
�
Подсетимо, портал “Србин инфо” је још у септембру 2012. године покренуо иницијативу за подизање споменика Николају Другом Романову у Београду, а у наредном периоду велепни монумент бити постављен у центру престонице.
�
- Споменик је донација Руске Федерације и подиже се под покровитељством председника Републике Србије Томислава Николића.
�
- Скупштина града ће уредити тај парк заједно са неким руским компанијама, тако да ће тај део бити уређен на посебан начин – најавио је секретар Привременог органа Града Београда Горан Весић.
Руски цар Николај Романов био за стварање Велике Србије
�
Србија је кроз историју имала мало искрених пријатеља као што је то био Свети цар Николај Романов.
�
О томе колико је последњи руски цар био привржен нашој земљи, говоре и историјски подаци о сусретима тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и високог србског дипломате професора Александра Белића у пролеће 1915. године.
�
Том прликом, Сазонов је пренео Белићу ставове Николаја Романовог:
�
„Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси србског народа… Заслуге Србије биће стоструко награђене. После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!
�
Ето зар је икад ико сумњао да су Босна и Херцеговина српске земље, зато се рат не може свршити а да оне не образју целину са Србијом. Црна Гора је одувек била једно с њом, зато ће се и она, када се рат сврши, са Србијом ујединити у нераздвојну целину. Србија је тражила излаз на море, е па добиће га у широкој прузи на Јадранском мору у Далмацији, са старим Сплитом…
�
Истина је да има Срба и по другим покрајинама, али они у њима неће пропасти до крајњег ослобођења. Идеали ниједног народа нису остварени одједном, па не могу бити ни србски. Биће још ратова и прилика да се доврши ослобођење србског народа. О Словенцима и Хрватима не могу вам ништа рећи.
�
Они се туку против нас, и ја вам изјављујем: када би било потребно да се руски народ бори под оружјем само пола дана па да се Словенци ослободе, ја бих пристао на то!“
�
Такође, велику наклоност нашој земљи, Николај Романов је показао и када је после мучкког напада Бугарске на Србију, објавио рат звничној Софији. У Петрограду, 19. октобра 1915. године објављен манифест руског цара Николаја Други Романова којим се објављује рат Бугарској: � �
“Објављујемо свим нашим верним поданицима, да се бугарска издаја словенске ствари – мучки припремана од почетка рата, а што се сматрало за немогуће – остварила. Бугарске су трупе напале нашу верну савезницу Србију, окрвављену у борби против јачег непријатеља, Русија и Велике Силе, наши савезници, покушавали су да одврате владу Фердинанда Кобуршког од тог фаталног корака.
�
Остварење старих тежњи бугарског народа: анексија Македоније била је осигурана Бугарској другим путем, који није био у интересима са интересима Словенства. Али тајни себични рачуни, који су надахнути од Немаца и братоубилачка мржња према Србији, победили су.
�
Бугарска, наш једноверник, којега је Русија недавно ослободила из ропства турског, хришћанском вером и Словенством. Руски народ гледа са болом ма издају Бугарске, која нам је била до последњих дана тако блиска, и са крвавим срцем извлачи свој мач против тебе, предајући судбину издајника словенске ствари праведној казни Божјој!”
�
РУСКЕ АРХИТЕКТЕ ГРАДИЛЕ У БЕОГРАДУ
После револуције у Совјетском Савезу, Београд је био град који је примио највише руских избеглица, после Париза.
- Богатији су ишли у Париз, а средња класа је долазила у Београд.�
Много лепих зграда које данас имамо радиле су руске архитекте.
�
