ЗЕМАЉСКИ ИЛИ НЕБЕСКИ ГРЕХ
Потражи ме у звезданим пољима,
тамо ћу бити у ноћи младога Месеца
што ми украде дан.
Препознаћеш ме - иста сам!
Носићу у руци заставу наше љубави.
Стајаћу на улазу небеске капије
у белој венцаници са велом прегрнута.
Љубави, чућеш и моју штиклу како корачам
плочником мога града.
Све ближе и ближе сам горе према теби
носим ти безброј земаљских порука
које су празне: у њима ништа, сем једне песме.
Песму умало украде ветар што се ковитла
испод густих шума И разгони песак по мору.
Хтедох ти рећи да те волим, али прећутах и не рекох,
а ти настави и даље да се смешкаш.
Љубави, осећам да пролазим кроз неку патњу
"Земаљског или небеског греха".
Не волим никог више, љубав се у мени прозлила
од које стално бежим из дана у дан.
