Пјесма Тоде Матић - Медић
ЗАКЛЕТВА НА ШАРЕНОМ ЋИЛИМУ
Слушам тротоаре како урлају
и кораке пролазника којима је живот украден и несигуран.
Чекам јутро да се помоли испод завеса траве
иобрише страх из ноћних мора.
Питам се зашто је свет потиснут мржњом и наоружан до зуба
а добро живе само ..они болесног ума?
Свет је изгубио лепоту а и смисао живота
затрпан у отров и одевен олујном прашином.
Више се не поштују природне лепоте нити зеленило,
већ глупости одкојих се оболева.
Долази дан када ће се видети страхоте земаљске,
а анђели небески обратити Господу Богу да
изнова земљу пречисти . Више неће бити ни туге ни болести.
Спратови, пирамиде рушиће се, улице небеске падаће
поплочане звездама куда ће само праведници ходати.
Схватите, земља је болесна, а људи на њој раде болесним телом
да и птице машу сломљеним крилима.
Уткаћемо правду на земљи у шарене ћилиме
где ћемо у миру спавати и сањати лепоте срећних времена.
Провући ћу се полако и тихо кроз редове мојих слова
и послати своје и заткане ћилиме по Божијим анђелима
да их Господ Бог овековечи.
На њима ћу и земаљску Заклетв уположити.
Теодора Тода Матић-Медић
Сyднеј Аустралија
