Може ли доручак учинити дјецу паметнијом?
Ново истраживање школе за сестринство на Универзитету у Пенсилванији је открило да су дјеца која редовно имају доручак на дневној бази имала знатно боље резултате у вербалним и тестовима за мјерење коефицијента интелигенције.
У једној од првих студија за испитивање повезаности коефицијента интелигенције и конзумирања доручка, истраживачи су испитали податке 1269 дјеце узраста од шест година у Кини, гдје је доручак високо цијењен, и закључили да су дјеца која нису имала редован доручак имала нижи резултат вербалних способности за 5,58 бодова, резултат учинка за 2,50 бодова и за 4,6 нижи укупан резултат коефицијента интелигенције у поређењу са дјецом која су редовно конзумирала доручак.
„Дјетињство је критичан период у којем почињу обрасци исхране и начина живота, а ове навике могу имати важне тренутне и дугорочне посљедице“, рекла је Јиангхонг Лиу, доцент, вођа студије и ванредни професор у школи за сестринство „Пен“.
„Навике у вези са доручком нису изузетак, а нередовно конзумирање истог је већ од раније повезано са бројним нездравим понашањима као што су пушење, честа употреба алкохола и нередовно вјежбање.“
Когнитивне способности дјетета у шестој години се брзо развијају, како вербалне, тако и способности употребе језика. Нутритивни и социјални аспекти доручка играју важну улогу. Послије цијеле ноћи без хране, доручак служи као средство које пружа залихе „горива“ мозгу. У међувремену, социјална интеракција са родитељима током доручка може да унапреди мождани развој. Аутори су примјетили да дискусије у вријеме јела могу да олакшају когнитивни развој пружајући дјеци прилику да прошире свој рјечник, вјежбају синтезу и разумијевање прича и стекну опште знање.
Истраживачи наводе да школе имају улогу у наглашавању важности доручка тако што одгађају вријеме почетка и/или обезбјеђују доручак да би омогућиле ученицима да имају корист од јела прије јутарњег наставног плана.
„Конзумирање доручка би могло, на крају, да позитивно утиче на дугорочне физичке и менталне здравствене исходе једнако добро као и на квалитет живота јер је одговарајућа исхрана у раном дјетињству повезана са повишеним коефицијентом интелигенције, што резултира смањеним поремећајима у понашању, већим задовољством у послу и социоекономским успјесима као одраслих“, каже доктор Лиу. „Ови закључци могу да одразе нутритивну, али и социјалну корист конзумирања доручка код дјеце и да заузимају важан дио у јавном здрављу захваљујући редовном доручку у навикама код мале дјеце.“
Студија је заснована на подацима скупљеним из друге лонгитудиналне студије (China Jintan Child Cohort Study) вођене од стране др Лиу, која је још у току, а за главни циљ има процјену раних здравствених фактора ризика за развој неуробихејвиоралних исхода код дјетета. Финансирана је од стране Националног института за науке о околини и здрављу.
Школа за сестринство Универзитета у Пенсилванији је једна од првих институција за истраживање у сестринству, у стицању новог знања у вези са геријатријом, педијатријом, онкологијом, изборима за бољи квалитет живота и другим подручјима. Истраживачи константно добијају више истраживања које је финансирао Национални институт здравља него било која друга приватна школа, а многи мастер програми су оцијењени као први у држави.
Превела: Милана Додиг
Извор: http://www.sciencedaily.com/
