Осам „дивљих” рецепата из разних крајева Русије
За време сваког, чак и идеално планираног путовања, постоји ризик да се нађете у непредвиђеним околностима. Посебно ако се ради о путовању по Русији. На пример, ваше залихе хране могу се потрошити много пре него што сте предвидели, а између вас и најближег супермаркета може се испречити неприступачни планински врх, који избацује лаву или на коме влада хладноћа од -50 степени Целзијуса. И тада ћете, да бисте преживели, храну припремити од онога што имате на располагању. Изабрали смо неколико рецепата помоћу којих можете стећи представу како се у различитим регионима Русије можете спасти од глади.
1. Јакутија
Месо јакутског коња од давнина спасава житеље Јакутије од глади у време најљућих зима, када човек не може да се прехрани ловом или риболовом. Ждребеће месо је веома хранљиво и садржи корисне материје, које успоравају процес старења. Месо се сече на комаде и кува заједно са препрженим луком, сољу и бибером око 15-20 минута. Пазите да се ждребеће месо не прекува, јер тада постаје жилаво и безукусно. Припремљено месо служи се исечено на танке шните.
2. Чукотка
Чукотка је, без сумње, једно од најмање привлачних места када је реч о гастрономском туризму. Овдашња јела могу ужаснути чак и искусне светске путнике. Осим тога, неки специјалитети су чак тешко доступни. Такав је случај са локалним деликатесом под називом „копајка”: месо и маст сивог кита стављају се у џак и закопају у земљу на месец дана. На тај начин се добија „невероватно корисна и хранљива маса” – тако бар тврде овдашњи гурмани.
Ако вас судбина некад нанесе у ове сурове крајеве, покушајте да припремите „мантак” – најјестивије овдашње јело. Исеците китову кожу са машћу на ситне комадиће, ставите је у шерпу, налијте воду и пустите да ври око 20 мунута. Пре но што почнете са јелом не заборавите да затражите опроштај од „китовог духа”, јер је по чукотској митологији кит прародитељ свега постојећег. Китово месо храни целу породицу, од његових костију се праве куће, од коже се шије одећа и праве чамци, док се китова маст користи за грејање и осветљење.
3.Мордовија
Последњи на списку „крволочних” рецепата је деликатес „медвеђе шапе”. На срећу, не морате уловити медведа да бисте припремили ово јело. Иза застрашујућег назива крију се обичне фаширане шницле. Према легенди, пре много година један сиромашан мордовски младић је хтео да се ожени својом вољеном, али девојчин отац је поставио услов: свадбе неће бити све док младожења у лову не убије медведа и не докаже своју снагу и храброст. Одважни младић је убио медведа, испекао његову шапу и поклонио је невести. Данас се за припрему „медвеђих шапа” користе млевена говедина, свињетина и говеђа џигерица. У месо се додају јаја, зачини и црни лук, а преко сваке шницле се поређају дугачки комади препеченог ражаног хлеба, који треба да представљају медвеђе канџе.
4. Колско полуострво
Ако огладните на Колском полуострву, спас ћете наћи у пецању. Сматра се да је Умба, једна од највећих тамошњих река, најбоље место на свету за лов на лососа. Ова риба се мрести до пет пута годишње, тако да у реци постоје практично неисцрпне количине лососа. Међутим, немојте се сувише опустити, јер са рибарима место на обали деле и мрки медведи. Немојте покушати да се такмичите с њима у рибарењу: оставите им сав улов и што пре се удаљите, иначе би тај лосос могао да буде последње што ћете окусити у животу.
5. Ростовска област
У поређењу са северним регионима, овде ћете наћи велику разноврсност састојака за припрему јела. Предлажемо вам рецепт за омиљено јело донских козака – мед од лубенице. Уберите велику зрелу лубеницу. Пресеците је и одвојте кору. Из јестивог дела лубенице исцедите сок. Кувајте га у шерпи, мешајући, све док се не формира ароматичан густ сируп тамне боје. То је мед од лубенице.
6. Астрахањска област
Ако се изгубите у астрахањској степи, покушајте да нађете место где живе чобани. Становници степе су познати по својој гостољубивости, тако да сигурно нећете морати да кувате. С поштовањем ће вас позвати да седнете на под и придружите се заједничкој трпези. Послужиће вас специјалитетима локалне кухиње. Најпре ће на сто изнети „бешбармак” – велику тацну са месом. Назив овог јела значи „пет прстију” и зато на столу не треба да тражите прибор за јело. Састав бешбармака је врло једноставан: кувана овчетина, тесто и црни лук. Све то треба умакати у врео буљон.
Чак и ако нисте љубитељ ферментисаних производа од млека, не можете избећи да пробате кумис (ферментисани напитак од кобиљег млека), који је познат и као „млечно вино”. То је било главно пиће трговаца на Великом путу свиле (а они су били експерти за путовања у екстремним условима). Најважније је да не заборавите да кумис садржи низак проценат алкохола.
7. Бурјатија
После дугих и напорних путовања човеку је неопходан окрепљујући гутљај кафе. У Бурјатији ће вам овај напитак радо понудити. За разлику од већине руских региона, кафа је овде једнако популарна као и чај. Али немојте се изненадити ако осетите изражен укус соли. Кафа се овде припрема по посебном источњачком рецепту. У Бурјатији и чај има необичан укус. У њега се додаје со, брашно, млеко и путер.
8. Сахалин
На острву Сахалин ће вам житељи, ако кренете у потрагу са храном, најпре препоручити да наберете доста чичака. На Сахалину је то уобичајено јело, као кромпир или макароне. Рецепт је изузетно једноставан. Зелени изданци чичка треба да одстоје у хладној води како би се изгубио специфичан мирис траве. Затим их треба прокувати у сланој води, стабљике очистити од корице, исецкати на ситне комадиће и ставити да се прже на добро загрејаном уљу. Пропржени чичак се посоли, побибери и поспе семенкама сусама или бундеве. У то се додају соја сос, црни и бели лук и све продинста се док не омекша. Затим се ово занимљиво јело може служити.
Ана Куропатова,
Руска реч
