Како данас изгледају племићка имања из царског периода?
Племићка имања као важан део руске културне баштине су у совјетском периоду била опустошена и запуштена. Сада руска влада пружа могућност грађанима да дају допринос враћању првобитне лепоте овим драгуљима царског периода.
Племићко имање са летњиковцем, парковима и рибњацима један је од најважнијих културних симбола Русије. Многи познати руски писци су у својим делима описали особености живота на оваквим имањима.
Имање Ниемељанхови (Ладошко имање) у руској републици Карелији основано је 1892. године. Данас се оно темељито реновира. Од њега ће бити направљен хотелски комплекс. / Вадим Разумов
Прва племићка имања су се појавила у време Петра Великог у 16. веку. Касније су она постала главна места за одмор племићких породица јер су имала паркове, рибњаке и фонтане уређене по западном моделу. Понекад су тај амбијент осмишљавале стране архитекте.
�
Имање Лопасња-Зачатјевско променило је много власника. У совјетском периоду је у њему била вечерња школа. Крајем 1990-их је постало део Чеховљевог музеја. / Вадим Разумов
Велелепне „куће на селу” су играле важну улогу у животу руског племства. Елита Руске империје је пола године живела у граду, а другу половину проводила на имању изван града. Ту се могло видети како се преплиће начин живота елите и обичних људи. Живот на селу је пружао аристократама могућност да буду „ближи земљи“, да упознају отаџбину и боље разумеју свој народ.
Имање Архангелско, познато још из доба Ивана Грозног, припадало је многим познатим Русима. После револуције 1917. претворено је у музеј. / Вадим Разумов
У свакодневним пословима на имању, у лову и контактима са послугом земљопоседници су имали прилику да упознају проблеме обичних људи и уживају у природи Русије. Судећи по њиховим мемоарима, власници ових имања су имали снажно изражен осећај одговорности у погледу своје земље и људи који су радили на њој.
Коњушницу дворца у Петергофу пројектовао је руски архитекта Николај Бенуа. Данас је ово место отворено за потенцијалне инвеститоре који би желели да објекту врате некадашњи сјај. / Вадим Разумов
Имање је имало много објеката: вилу, неколико помоћних зграда, коњушницу, застакљени врт и зграде за послугу. Парк је често био украшен рибњацима, алејама, павиљонима и малим пећинама. Поједина имања су била оригинални пројекти познатих архитекти, а друга су била уређена према тадашњим стандардима.
Имање Остафјево је данас музеј. У периоду 1947-1988. је служило као одмаралиште члановима совјетске владе. / Вадим Разумов
После Октобарске револуције 1917. године скоро сви племићи су напустили своја имања и она од тада већином пропадају. Нека су потпуно уништена, а само најистакнутија међу њима се одржавају, јер су претворена у музеје.
Абрамцево је раније било имање на коме су се радо окупљали уметници, а после револуције 1917. је претворено у музеј. / Вадим Разумов
Културна баштина коју представљају племићка имања данас је углавном угрожена. Званично је регистровано око 7.000 имања, али би их могло бити знатно више.
�
На имање Мешчерино су почетком 20. века радо долазили многи чувени руски уметници, а данас му је потребна хитна рестаурација. / Вадим Разумов
Већини регистрованих имања је потребна озбиљна и хитна рестаурација, али влада није у могућности да обезбеди довољна средства и зато је покренула специјалне програме за инвеститоре који су спремни да преузму одговорност у овој сфери.
�
Имање породице Асејев подигнуто је 1905. у Тамбову. После револуције је постало државна својина. Тада су у њему смештени Биолошки факултет Тамбовског универзитета и санаторијум. Ово имање је 1995. године добило статус објекта културне баштине, а 2014. је претворено у музеј. / Вадим Разумов
Годишње се 30 до 50 имања преда приватним власницима или изда у најам на одређени период, али је ниво интересовања у овој области инвестирања ипак доста низак.
Имање Меховице у Ивановској области подигнуто је у 19. веку. Добро је очувано и сада се продаје за 9,6 милиона рубаља. / Вадим Разумов
Помоћ у рестаурацији велелепних вила царског периода пружају потомци руских племића, представници невладиних организација и инвестиционих компанија, као и обични људи и предузетници. Међу њима су вероватно најефикаснији потомци руских племића, јер они познају историјат имања и обичаје везане за њега, и често после рестаурације остану да живе на свом породичном имању.
Мањеж на имању Арженка (Расказово) у Тамбовској области направљен је у енглеском стилу. Цео комплекс је сада на аукцији. / Вадим Разумов
Инвестирање у имања је доста компликовано и одузима много времена због високе цене и стриктних правила рестаурације, као и због потенцијалних проблема са комерцијализацијом. Међутим, на дуже стазе се све то може исплатити. Инвеститор добија ексклузивну некретнину која (ако се искористи на прави начин) може бити преуређена у хотел, школу или неки други јавни објекат. Поврх тога, током радова на рестаурацији једног имања пронађена је збирка од 380 древних бакарних монета. Можда и будуће купце старих и руинираних имања чекају слична пријатна изненађења?
Ксенија Зубачова, Анастасија Карагодина,
Руска реч
