Миг 29 – руска петокрака и немачки крст
Кад одрастеш уз Топ ган појма немаш ко је Иван
Иако су прави колекционари они макетари који склапају и фарбају авионе, ови метални модели који висе по киосцима у целофанским кесама стичу све више поклоника. Релативно јефтини и релативно квалитетни привлаче сиромашне колекционаре широм света. Тако се и код нас појавила едиција „Борбени авиони“ пољске фирме "Амерком". Нажалост у више размера: авиони из I и II светског рата у размери 1:72, а савремени борбени 1:100. Ако је већи бомбардер и 1:200. Но то је све због величине, паковања и дистрибуције, јер те „макете“ продају новински издавачи и диструбутери – брига њих за колекционарске размере 1:72, 1:48 итд. Тако кад ставите једног поред другог Спитфајера, Мига 29 и Аvакса они сви једнаке величине?! Но, дистрибутеру је једино битно да макета стане у формат часописа, тј. А4. Те макете су далеко од пластичних на склапање, али су ливене од метала па су трајне и не ломе се (баш лако) у транспорту, а неколико пластичних делова углавном морате сами да залепите. Спаковане су на картону и покривене блистером.
.jpg)
По продавницама се ту и тамо може купити још јефтинија макета Италери италијанско-француског издавача Г.Е. Фаббри (на слици изнад). Наравно, наш увозник играчака је знао шта се тражи у Србији – а тражи се Миг 29. И то обавезно руски, ако већ нема србског, тј. совјетски ако већ нема југословенског. И увезао је Мига са црвеном петокраком.
Нажалост Амеркому се не исплати да од Кинеза за овако мало тржиште наручи Мига са нашим ознакама, кад је много економичније да са трафика широм Европе покупи рестлове, тј. ремитенду како се то у новинском издаваштву назива (непродате примерке повучене са киоска), и да их утрапи нама. Јер ми нисмо ЕУ – иако „тек што нисмо“. Сад, да ли је ремитенда из Пољске, Украјине, Русије, Румуније... и није битно. Но, изгледа да их је највише са немачких трафика, јер је по киосцима Србије било убедљиво највише Мигова 29 са немачким ознакама! Наравно, ретко да коме треба Миг 29 са црним крстом, па тако ни нама. Истина, било је мало и совјетских (руских) са петокраком, јако мало. Толико мало да су препродавци тражили за 29-ку са петокраком 1000-1200 па и 1500 динара, иако је на киоску коштао 499 динара, исто колико и немачки „крсташ“. Ето их оба на слици испод.
.jpg)
То је тотално непоштовање купаца! То што нам практично продају половну робу, препаковану у нове кесе, као нову. Истина, часопис је штампан посебно за нас, али авај: ни у Србији ни у Русији се не пише "Mikoyan" – у азбуци нема ипсилона, а ни у Русији не постоји „y“. Па ни у „србској латиници“ на којој је одштампан часопис не постоји „y“. То би пре требало да зна наш дистрибутер него пољски. На крају крајева, и да пишу назив у оригиналу латиницом требало би Микојан! Уосталом скраћеница МиГ значи „Микојан и Гурјевич“! Тако сад поред руског Микојана са немачким ознакама стоји звезда петокрака?! Заиста „непоновљив модел“, зар не? Црвена петокрака у заглављу насловне стране, а унутра црни немачки крст?! Споља гладац, а изнутра... Тако се левате наивни купци. А по „Фејсу“ вапаји: „има ли где да се купи руски, код мене по кисцима једино немачки“? Има – у Русији! А у Србији, зна се – немачки?! Истина, руског је, кажу, било у... Алексинцу?!
.jpg)
.jpg)
Све у свему, наставимо ли да „захваљујемо“ Амеркому што нам уваљује половњаке, узима паре и још нас вређа, проћи ћемо као са Заставом 101 Деагостини – неки „стојадин“ са црним пластичним ретровизором и чак неофарбаним огледалом, а други се „хромираним“ ко што и треба, зависно са којих трафика Европе је стигао. „Фићу“ са комби точковима да и не помињемо. Али нас Деагостини бар не понижава док нас дере „половњацима“. Ваљда што је централно складише ремитенде за Балкан у пријатељској Грчкој.
.jpg)
Трофеј
