Сатирична прича Буника и шупља уста из пера Славице Јовановић
.jpg)
Сатирична прича Буника и шупља уста из пера Славице Јовановић Увек сам се питао ко се све то најео бунике и њених црних отровних бобица са врха власти, те је завладала права еуфорија и бунцање и родила се жеља за брзим говорењем, кад нико неће да зачепи уста. Имао сам среће у несрећи , да сам и сам користио ову отровну биљку, али ја сам имао и против отров . Додуше, ја нисам директно јео бунику , него сам јео пужеве, који су се наждерали ове отровне биљке.. Тада сам схватио да кад смртно опасна буника заврши у усној дупљи и шупљим устима , просипају се бисери и човек почне да халуцинира , рецимо у сред пустиње обраћа се непостојећој реци и каже :- У капљице, разбићу те водо ! А он иако жедан не осећа ни глад, ни жеђ. И тако одлучим да разгранам лозу, то јесте корење овог корова и да онима што су на власти, продајем бунику над буникама. Једини услов је да имају шупља уста и да им је језик ко затегнута струна која кад се трзне- зазвечи. Уз моје црне бобице језик им постаје исукана сабља , спремна да све посахрањује око себе, почне да испушта кактусове и јежеве бодље и тад језичина постаје страх и трепет, за буцмасте изазиваче. Е, та су уста тада корбач и шиба, владају државом. Уста пуна коприве и " белих бубрега " . И тад фењераш и проводаџија са власти својим следбеницима дарује одликовање и то посребљено златом и позлаћено сребром , а на одличју чудотворна буника. Јер оно што бунџије и букаџије никад ни у највећем лудилу не би радиле , радиле би у бунилу свога транса, чак су и глађу штрајковали, али су ме замолили да о овом случају не говорим јавно, да се народ не би уплашио гладних година. Кренуло ми, бизнис цвета , кокико ови умишљени са власти траже црних бобица ко да су боровнице , ја толико корова немам. Но, свеједно , њих тресе грозница, делиријум, дезоријентисани су у простору, штучају , замуцкују , хипнотишу, распрну се, распламсају, зажаре. Налазе се у најдубљем виру а да то не схватају. Сви ми се клањају ко детлићи у неком њиховом надахнућу. И све постаје мртва трка, док они милолики, предосећају, проричу и постају и стидљиви и бестидни... А све захваљујући њој - буники, оштре зубе и чује се крик и кликтај из њихових уста. Они су непокорени, читају најдубље мисли народа, не загрцну се ни кад их назову пијавицама. Имао сам среће кад сам увидео моћ бунике и то први схватио и патентирао лично ја, једини на целој планети .Сад знате што мирођија и рицинус не могу заједно да запрже чорбу човеку ко црне бобице. Под хипнозом те отровнице, спремни су да буду ко од мајке рођени и да се такви прошетају по снегу и ништа не би приметили кад би им и лудачку кошуљу навукли и закопчали их на леђима. Њима је и власт ко лудница . Све претрпе и поразе и победе. Ово што следи говорим вам у поверењу, моје муштерије су и Тихана и Тајнан , који су наручили велике количине бунике, чак и онај што га зову Гавран Гаравко. Верујем да ће они и даље оштрити зубе, маскирани , захваљујући надљудским моћима једне биљке по расту више од других и да ће се њихове отровне усне премазане медом , спојити у дуг пољубац и тако затровати и остале што народу не дају ни предаха , ни мира, И док се они понашају ко да су јели бунике, а нису тога ни свесни, што ће истрага и потврдити, јер су ослобађајуће пресуде због недоличног понашања на јавној сцени и олакшавајуће околности да су ширили неморал у делиријуму и бунилу... И да још увек бунцају и халуцинирају и да им се привиђа- народ ! Признајем; да мене буника није увела у искушења, јер ја сам заправо јео пужеве и понеки тартуф и да ми се баш посрећило, што сам остварио велике приходе од трговине црним бобицама . А ако се баш деси да овако богат умрем од среће, то ће бити срећа у несрећи... Славица Јовановић новинар и књижевник Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор седам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња" У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања .Добитник специјалног признања Академије" Иво Андрић" - Београд за 2007. год. 2008 .год. и 2014. за објављене књиге .Живи у Мачванском Прњавору . Сатирична прича Буника и шупља уста из пера Славице Јовановић Увек сам се питао ко се све то најео бунике и њених црних отровних бобица са врха власти, те је завладала права еуфорија и бунцање и родила се жеља за брзим говорењем, кад нико неће да зачепи уста. Имао сам среће у несрећи , да сам и сам користио ову отровну биљку, али ја сам имао и против отров . Додуше, ја нисам директно јео бунику , него сам јео пужеве, који су се наждерали ове отровне биљке.. Тада сам схватио да кад смртно опасна буника заврши у усној дупљи и шупљим устима , просипају се бисери и човек почне да халуцинира , рецимо у сред пустиње обраћа се непостојећој реци и каже :- У капљице, разбићу те водо ! А он иако жедан не осећа ни глад, ни жеђ. И тако одлучим да разгранам лозу, то јесте корење овог корова и да онима што су на власти, продајем бунику над буникама. Једини услов је да имају шупља уста и да им је језик ко затегнута струна која кад се трзне- зазвечи. Уз моје црне бобице језик им постаје исукана сабља , спремна да све посахрањује око себе, почне да испушта кактусове и јежеве бодље и тад језичина постаје страх и трепет, за буцмасте изазиваче. Е, та су уста тада корбач и шиба, владају државом. Уста пуна коприве и " белих бубрега " . И тад фењераш и проводаџија са власти својим следбеницима дарује одликовање и то посребљено златом и позлаћено сребром , а на одличју чудотворна буника. Јер оно што бунџије и букаџије никад ни у највећем лудилу не би радиле , радиле би у бунилу свога транса, чак су и глађу штрајковали, али су ме замолили да о овом случају не говорим јавно, да се народ не би уплашио гладних година. Кренуло ми, бизнис цвета , кокико ови умишљени са власти траже црних бобица ко да су боровнице , ја толико корова немам. Но, свеједно , њих тресе грозница, делиријум, дезоријентисани су у простору, штучају , замуцкују , хипнотишу, распрну се, распламсају, зажаре. Налазе се у најдубљем виру а да то не схватају. Сви ми се клањају ко детлићи у неком њиховом надахнућу. И све постаје мртва трка, док они милолики, предосећају, проричу и постају и стидљиви и бестидни... А све захваљујући њој - буники, оштре зубе и чује се крик и кликтај из њихових уста. Они су непокорени, читају најдубље мисли народа, не загрцну се ни кад их назову пијавицама. Имао сам среће кад сам увидео моћ бунике и то први схватио и патентирао лично ја, једини на целој планети .Сад знате што мирођија и рицинус не могу заједно да запрже чорбу човеку ко црне бобице. Под хипнозом те отровнице, спремни су да буду ко од мајке рођени и да се такви прошетају по снегу и ништа не би приметили кад би им и лудачку кошуљу навукли и закопчали их на леђима. Њима је и власт ко лудница . Све претрпе и поразе и победе. Ово што следи говорим вам у поверењу, моје муштерије су и Тихана и Тајнан , који су наручили велике количине бунике, чак и онај што га зову Гавран Гаравко. Верујем да ће они и даље оштрити зубе, маскирани , захваљујући надљудским моћима једне биљке по расту више од других и да ће се њихове отровне усне премазане медом , спојити у дуг пољубац и тако затровати и остале што народу не дају ни предаха , ни мира, И док се они понашају ко да су јели бунике, а нису тога ни свесни, што ће истрага и потврдити, јер су ослобађајуће пресуде због недоличног понашања на јавној сцени и олакшавајуће околности да су ширили неморал у делиријуму и бунилу... И да још увек бунцају и халуцинирају и да им се привиђа- народ ! Признајем; да мене буника није увела у искушења, јер ја сам заправо јео пужеве и понеки тартуф и да ми се баш посрећило, што сам остварио велике приходе од трговине црним бобицама . А ако се баш деси да овако богат умрем од среће, то ће бити срећа у несрећи... Славица Јовановић новинар и књижевник Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор седам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња" У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања .Добитник специјалног признања Академије" Иво Андрић" - Београд за 2007. год. 2008 .год. и 2014. за објављене књиге .Живи у Мачванском Прњавору .
