Свака мајка свитац изнад жита песма Славице Јовановић
Свака мајка свитац изнад жита песма Славице Јовановић
Кућног прага чуварица , брђанка и узданица
глас јој река жуборење , поглед цвећа бокорење ,
свакој мајци дете мило и сакато кад би било , да сви га пљују, куде , руже, не да пупољак своје руже . Поглед мајке благосиља, њој си жила куцавица , разнежи је свака тајна , коју чита са твог лица . Гороцветна , риданица , видарица , Светогорка , у срцу се ожилила ко мирисни струк босиљка . Сви дворови света златни , помоћи ти болном неће , као благи поглед мајке , чуваркуће нежне мелем , као росно праскозорје у пролеће ... Руке њене биљке лековите , чудотворне носе исцељење и хиљаду хорова запева , рајских птица кад речи занеме. Мајка то је мајчина душица , зарудела зора незаборава , њен загрљај траје вековима у колевци те мајка одњихала и млеком те својим задојила , испод срца тебе је носила, у светињу те на рукама однела, крстила те , за те се молила, непомене и непроходе зауставила , на бели свет када те донела . Срце њено пулсира за тебе и кад је нема чују се Пулсари , у тамницу да јој баце чедо , биће светлост кроз пукотину што се појави . А ти мислиш мајка није гладна, њој је битно да су деца сита, иако је она најгладнија, дал ће за њу остати не пита . Заискри јој суза у оку , али је вешто прикрива . Мајка вечни свитац изнад жита и на тиће своје поносита , не да ником да им скреше крила , на пут прави мајка изводила , пред вукове и пред змије стала, да би своју децу сачувала . Пред злотворе и пред крвопије, Рука мајке квака од капије . Кад крену светом ратови и не врате се очеви , из згаришта огњиште васкрсне , босонога сачува детињства , залуд душман , крволок запишта . Чува слику оца да се деца диче и кад су удовице , монахињама су сличне ... Као да су закалуђерене .... Наше мајке , песме видарице , надничарке , мајке ластавице.... Свака мајка, мајка успаванка и кућног прага заувек чуварка . Свакој мајци њено дете мило да се као и богаљ родило и беспомоћно се уз њу приљубило у образ је нежно пољубило . На босиљак Босиљка мирише , на мајчину душицу још више на босиљак и на босиљкачу , гледам мајку звезду Северњачу . Њена душа и сада ме чува , бди надамном као сунце рајско , на мајчину душицу мирише , зато тај цвет тако прекрстише . Ту је она и кад је нема више и кад нас стигну године ко набујале реке , прати поглед њен из прошлости далеке и пупчаном врпцом везани за потомке и претке , и једном кад мајке постану и ћерке , увек се сете и увек долете птице рајске да подсете . Све су наше мајке се Тројеручици молиле и биле часне, храбре и поштене .... И увек се шапатом огласи , пратиће те на крај света да си . Рука мајке квака на капији , коју отвара и затвара време. Једино су мајке - мајке безвремене .... Славица Јовановић новинар и књижевник са књижевног конкурса МАЈКА објављено у књизи КК “Богољуб “ и ДСРП “Православље” 2015 . ПРЕДСЕДНИК ЖИРИЈА Томислав Симић Калпачки Белешка о аутору Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и књижевник .Аутор седам објављених књига :Алилуја" . "Албатрос " , " И уби дрво човека" , "Небом лете Церски саморасти" , "Косовски црни косови" , "Подсмевач " , " Златовез муња" У рукопису још пет књига. Добитник више књижевних награда и признања .Добитник специјалног признања Академије" Иво Андрић" - Београд за 2007. год. 2008 .год. и 2014. за објављене књиге .Живи у Мачванском Прњавору .
