Осам чињеница о Дербенту, једном од најстаријих градова на свету
![](http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/turizam/121436_vest_rfd.jpg)
Дербент је врло необичан руски град, у коме етнички гледано практично и нема Руса. Град има најстарију тврђаву и џамију у земљи, где се, како легенда гласи, могао чути Алахов глас.
1. Основан је у шестом веку пре нове ере, на југу Русије, у републици Дагестан. Донедавно је био најстарији град у Русији, а после сједињења са Кримом 2014. године ту перјаницу је преузео Керч, који је основан у седмом веку пре нове ере. Становници Дербента, додуше, сматрају да је њихов град стар 5.000 година.
![Музеј „Утврђење Нарин Кала“ (део Дербентског државног историјско-архитектонског и уметничког завичајног музеја) у граду Дербенту, Република Дагестан.](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5af15e9f9426b3699eb.jpg)
Музеј „Утврђење Нарин Кала“ (део Дербентског државног историјско-архитектонског и уметничког завичајног музеја) у граду Дербенту, Република Дагестан.
Владимир Вјаткин/Sputnik2. У древна времена Дербент је био познат као „Каспијска капија“. Захваљујући идеалном стратешком положају на Каспијској обали, у теснацу између планине и мора, служио је као кључно место за заштиту „цивилизоване Персијске империје“ од „дивљих варварских хорди са севера“.
![](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5af15e9f9426b3699ec.jpg)
3. Током своје вишевековне историје Дербент је видео многе инвазије, на десетине пута је прелазио из једних руку у друге. Њиме су владали Персијанци, Арапи, Турци и Монголи. Од 1813. године припада Русији.
![Учесници Фестивала националних култура и филијала народа Дагестана на Тргу слободе у оквиру прославе 2000-годишњице Дербента.](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5b015e9f9426b3699ed.jpg)
Учесници Фестивала националних култура и филијала народа Дагестана на Тргу слободе у оквиру прославе 2000-годишњице Дербента.
Алексеј Филипов/Sputnik4. Дербент је најстарија тврђава у Русији. Тврђаву Нарин Кала („Сунчана тврђава“ на туранским језицима) основали су Персијанци у шестом веку, када је ова територија била под влашћу Сасанидског царства. Једно од најупечатљивијих места је такозвана „Капија Судњег дана“. То су остаци сакралног исламског објекта за ритуале. Подигнута је у 10-11. веку. Сматрало се да су то врата у други свет. Средњовековни мистичари су били убеђени да се ту може чути Алахов глас.
![](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5b015e9f9426b3699ee.jpg)
5. Поједини истраживачи сматрају да се и најстарији хришћански храм такође налази у Дербенту, на територији тврђаве Нарин Кала, и да потиче из 4. века. Та теорија, међутим, није потврђена и захтева додатна археолошка истраживања.
![](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5b015e9f9426b3699ef.jpg)
6. Џамија Џума у Дербенту је најстарија у Русији, а такође на територији бившег Совјетског Савеза. Подигнута је 734. године након што је Омејадски калифат заузео град, и постала је један од главних центара ширења ислама у савременој Русији. У питању је шиитска џамија, али и сунити долазе у њу долазе да се моле.
![](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5b015e9f9426b3699f0.jpg)
7. Данас је међу житељима Дербента заступљено преко 60 националности. Звучи необично, али у укупном броју становника (124.000) Руси чине само 3,5%. Најбројнији етнос су Лезгини (33%), Азербејџанци (32%) и Табасаранци (15%)
![Учесници Фестивала националних култура и филијала народа Дагестана на Тргу слободе у оквиру прославе 2000-годишњице Дербента.](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5b115e9f9426b3699f1.jpg)
Учесници Фестивала националних култура и филијала народа Дагестана на Тргу слободе у оквиру прославе 2000-годишњице Дербента.
Алексеј Филипов/Sputnik8. Дербент је најјужнији град Русије. Налази се близу границе са Азербејџаном. Јесен је овде топла, зима кратка и блага, а само Каспијско море спасава овдашње житеље од неподношљивих летњих врућина.
![](https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2019.07/original/5d36f5b115e9f9426b3699f2.jpg)
Борис Јегоиров / Russia beyond