РТ: САД се усуђују да се жале на „дестабилизујуће руско присуство“ у Либији, разореном НАТО променом режима
Спонзоришући "хуманитарну" промену режима у Либији 2011. године и одводећи северноафричку земљу у хаос и грађански рат, САД сада протестују због наводног присуства руских снага у земљи, те наводе да је то као „невероватно дестабилизујуће“.
То је устврдио у уторак Дејвид Шенкер, помоћник секретара за блискоисточна питања Стејт департмента. Он је рекао новинарима да су припадници руске војске упућени у Либију "у значајном броју" да подрже Либијску националну армију (ЛНА), те да се "повећава спектар великих жртава међу цивилним становништвом."
Шенкерова забринутост за животе и добробит либијских цивила посебно је дирљива, с обзиром на то да су САД биле једна од покретачких снага акције промене режима 2011. године која је циљала владу пуковника Моамара Гадафија. Мало ко може заборавити тадашњу државну секретарку Хилари Клинтон, која је грозно граткала кад је обавештена о Гадафијевом бруталном убиству од стране "умерених" побуњеника које подржавају САД.
Чак и када је "хуманитарни" промашај успео да однесе животе четворице Американаца у конзулату у Бенгазију 2012. године, Вашингтон је слегнуо раменима.Њихова убиства објављена су на видео Јутјубу, а Клинтонова се чувено изругала у Конгресу, „каква је разлика у овом тренутку?“
Али, генерал Халифа Хафтар, који је живео у САД-у 20 и више година, подсећам, и његова ЛНА, чини се да су спремни да уједине земљу и одбаце америчку „државу националног јединства“ која се држи за главни град и не много више, Вашингтон је изненада забринут за животе Либије? Ма дајте, молим вас!
Све ово чини приговоре Вашингтона против наводног руског присуства на хуманитарним основама превише циничним за веровање. Страх да би Русија могла да успостави базу на јужном боку НАТО-а или да на неки начин очисти властити неред САД-а, то сам могао да разумем, али, наравно, Стејт департмент не може то да каже наглас.
Шенкерове оскудне забринутости падају по истим линијама као и амерички медијски наратив о Сирији, где се руска интервенција на позив Дамаска свакодневно осуђује као бомбардовање ничега, осим болница, школа и цивила, а уопште не "умерених побуњеника“ подржаних од стране САД-а или терориста "Исламске државе".
Ако су руске снаге заиста стигле у Либију, тврдњу за коју Шенкер није дао никакве доказе, подсећам, онда сиријско искуство указује да би сиромашна земља коначно могла да види мир у догледној будућности, након година „слободе“ коју су донеле НАТО бомбе и локални џихадисти. Иако би се то могло сматрати катастрофом у Вашингтону, потпуно разумем да Либијце уопште за то није брига.
