eNovosti.info

Пет затворених градова које Русија крије од туђих очију

04-08-2020 08:36:41 | | фото: © Лав Федосејев/ТАСС; Russia Beyond/ vostok.rs |

�

У Русији има четрдесетак затворених градова и отприлике 1,5 милиона становника који у њима живе далеко од очију јавности.

Затворени градови су део совјетског наслеђа Русије. СССР се надметао са САД у војној сили, због чега се у овој комунистичкој земљи појавило мноштво затворених градова где су вршена истраживања и где су се под печатом државне тајне развијале технологије и ново наоружање, пише�Russia beyond.

Ти градови нису били уцртани на географским картама. Они су скривани како од страних, тако и од совјетских грађана. Њихови житељи су радили у тајним фабрикама и погонима. Без специјалне дозволе нико од њих није могао изаћи из затвоеног града нити ући у њега. Заузврат су власти тим људима обезбеђивале станове, гарантовани посао, бољи квалитет намирница и бољу здравствену заштиту.

Чак и данас, скоро 30 година после распада Совјетског Савеза, Русија није укинула статус тајности појединим градовима у оквиру својих граница. Овде наводимо детаљнији опис пет затворених градова о којима се понешто зна.

1. Нориљск�

Вечно смрзнуто тло (пермафрост), екстремно ниске температуре и непрекидна тама у дугим поларним ноћима уобичајене су појаве за житеље овог рударског града изнад Поларног круга.

Нориљск је данас центар индустријског рударства у Русији.�Основан је�током 1920-их када је совјетска власт одлучила да истражује и експлоатише богате минералне ресурсе овог региона. Затвореници Гулага су били приморани да граде рударско-металуршки комбинат у Нориљску. Многи од њих нису преживели сурову климу и тешке услове рада.

И поред стратешког значаја Нориљск није био затворени град све до 2011, када су руске власти одлучиле да му доделе такав статус. У�званичном�саопштењу је наведено да је нови статус града усмерен на побољшање стамбених услова његових житеља јер ће они имати право на додатне социјалне попусте и олакшице које важе само за житеље затворених градова.

Са друге стране, ступањем новог статуса на снагу ограничен је приступ странаца овој�„антиутопији“�на вечно смрзнутом сибирском тлу. Да би странац данас�ушао у један од најзагађенијих градова�на Земљи, он мора најпре да поднесе молбу за издавање дозволе, чак и ако је новинар, и нема никакве гаранције да ће му та молба бити прихваћена.

2. Железногорск�

Првобитно познат као Краснојарск 26, овај град је основан 1950. са циљем да се ту производи плутонијум за израду нуклеарног оружја. Поред тога, у граду се истражују и развијају космички системи, између осталог чувени програм ГЛОНАСС, руска алтернатива америчком GPS.

Поједини�извори кажу�да у граду постоје нуклеарна постројења слична ономе што се може видети у филмовима, и да су она направљена у планинским пећинама око овог подручја, и то тако да издрже нуклеарни напад.

Према једној локалној�легенди, страним специјалним службама никада није пошло за руком да убаце свог човека у ову зону, али је зато обичан житељ овога града једном приликом украо плутонијум из тајне фабрике и чувао га у свом стану у обичној стакленој тегли. Када је најзад откривен рекао је да му је једина намера била да отрује своју досадну ташту.

3. Знаменск (Капустин Јар)�

Овај град је затворен из једноставног разлога: то је главно насеље у околини Капустиног Јара, руског космодрома у Астрахањској области.

Крајем 1940-их је ту саграђен полигон за тестирање совјетских балистичких ракета. Он је 1962. преуређен у космодром за лансирање мањих истраживачких сателита.

Државна тајна и војна тестирања стварају атмосферу у којој су настале и бујно цветају гласине да се на овом подручју�појављују НЛО. Поједини тврде да се НЛО срушио у овом граду током 1950-их, па пореде Знаменск и оближњи Капустин Јар са чувеним контроверзним инцидентом у граду Розвелу у Новом Мексику.

У првим годинама космичке трке између САД и СССР-а било је непотврђених претпоставки како је Совјетски Савез покушао да пошаље људе у космос пре Јурија Гагарина, а Знаменск је навођен као могуће место где су изведена та тајна лансирања.

После распада Совјетског Савеза ово место више није служило сврси, а поново је прорадило 1999. године када су руске трупе�пребачене�у Капустин Јар.

4. Саров�

Саров је у Царској Русији био познат као�светиња�јер се ту налази древни манастир подигнут близу реке Саровке. По њој је и град добио име. Локална легенда каже да су монаси саградили подземни град где су силазили да се у самоћи моле Богу као отшелници.

После Бољшевичке револуције 1917. ова светиња је затворена, да би неколико година касније место било претворено у једну од најбоље чуваних и стратешки најважнијих локација у читавом Совјетском Савезу. Управо ту је совјетски нуклеарни физичар Игор Курчатов пројектовао прву совјетску атомску бомбу познату под називом�РДС-1�или „производ 501“.

Тада је Саров ишчезао са свих географских карата. Никоме није било дозвољено да уђе у град нити да изађе из њега без специјалне дозволе, а њу, опет, није могао добити нико осим учесника тајног пројекта.

Данас је Саров још увек затворен град јер у њему и даље ради научноистраживачки�институт�који је основан ради првих совјетских експеримената са атомским оружјем. Па ипак, заинтересовани људи „са стране“ имају шансу да се „провуку“ кроз строги режим безбедности у оквиру поклоничког путовања. Али и у том случају ће на уласку свакако морати да оставе�пасоше,�телефоне и фотоапарате.

5. Североморск�

Овај град изнад Поларног круга је база Северне флоте Ратне морнарице РФ и третира се као стратешки истурени одбрамбени положај Русије.

Војнопоморска база је овде функционисала од првих дана постојања Совјетског Савеза, али је Североморск добио�статус�затвореног града тек 1996, само неколико година пре распада Совјетског Савеза.

Када је 2017. године чувени руски носач авиона�„Адмирал Кузњецов“�кренуо пут Сирије да тамо учествује у руској војној кампањи, он је испловио управо из Североморска.

Што се самога града тиче, у њему има много музеја посвећених историји руске флоте. Клима је овде сурова: влажност ваздуха је висока, а поларна ноћ траје непрекидно од почетка децембра до средине јануара. Странцима, међутим, није дозвољено да дођу у овај град и осете чари поларне ноћи.

Николај Шењвченко,�Russia beyond