eNovosti.info

Седам најраскошнијих здања у Москви из 19. века

20-12-2020 09:05:25 | | фото: © Максим Денисов/mos.ru / Russia beyond/ vostok.rs |

Драгуљи предреволуционарне московске архитектуре били су лепши него што данашње архитекте могу да замисле, преноси Russia beyond.

Кућа Левенсона, Трјохпрудни сокак 9

�

�

Максим Денисов/mos.ru

Кућу је према пројекту архитекте Фјодора Шехтеља 1900. године саградио Александар Левенсон, власник чувене московске штампарије.

�

Зграда је имала простор за штампарске машине, као и стамбене просторије. Најлепши део грађевине је фасцинантна латерна на крову (мали торањ са прозорима кроз које улази светлост).

�

Здање је недавно рестаурирано и сада дато на продају. За 1.000 квадратних метара власник тражи 1,1 милијарду рубаља (око 14,4 милиона долара).�

�

Кућа Зимина, Дегтјарни сокак 8/3

Оно што споља изгледа као обична зграда изнутра је једна од најраскошнијих вила из 19. века у Москви. Подигао ју је Николај Зимин, трговац дуваном.

�

Саграђена 1896. године на основу пројекта Едмунда Јудицког, кућа и данас чува оригинални ентеријер.��Љубитељи руске кинематографије можда ће је препознати из филма Алексеја Балабанова „Брат 2ˮ.

�

Данас се у згради налази Агенција за управљање и коришћење историјских и културних споменика Министарства културе Русије. У њој раде неки од највећих стручњака за очување културне баштине у земљи.

�

Кућа Игумнова, Улица Бољшаја Јакиманка 43

Ова кућа налик на дворац из руске бајке подигнута је 1895. године према пројекту архитекте Николаја Поздњејева, а по наруџбини Николаја Игумнова, текстилног магната из Јарославља.

�

Цигле су довезене чак из Холандије, док је фасцинантне керамичке плочице за фасаду специјално наменски израдила Кузњецовљева фабрика порцелана, најпознатија у Русији у то доба.

�

Цена изградње наводно је била око милион рубаља (у то време солидна годишња плата износила је око 150 рубаља). Што се тиче ентеријера, 40 соба у кући декорисано је у различитим стиловима, од традиционалног руског „бољарскогˮ стила до сецесије.

�

Данас��је у Кући Игумнова резиденција француског амбасадора у Русији.

�
Кућа Морозове, Улица Спиридоновка 17

Још један пројекат Фјодора Шехтеља, звезде московске сецесије, наручила је Зинаида Морозова, супруга Саве Морозова, успешног произвођача текстила.

�

Унутрашњи дизајн је осмислио чувени сликар Михаил Врубељ, који је израдио и неколико мурала надахнутих витешком естетиком средњовековне Европе, што кореспондира са неоготским стилом грађевине.

�

1938. године Кућа Морозове је стављена на располагање Министарству спољних послова и до данас се користи као простор за организовање дипломатских пријема.

�

Ова вила текстилног индустријалца Николаја Второва подигнута је 1913. године. Њено енглеско име Спасо-хаус потиче од Спасопесковског трга на којем се налази.

�

Пројекат је израђен у неокласицистичком стилу и представља преосмишљену градску вилу с почетка 19. века са паладијанским прозорима и савршено симетричним унутрашњим распоредом.

�

Второвљева породица је у кући становала само 4 године до Октобарске револуције, када ју је преузела совјетска власт.

�

1933. године постала је резиденција првог америчког амбасадора у Совјетском Савезу Вилијама Булита, а отада и свих наредних америчких амбасадора.

�

Председници Двајт Ајзенхауер, Ричард Никсон и Роналд Реган били су приликом посета Москви смештени у овом здању.

�

�Вила Рјабушинског, Улица Мала Никитинска 6/2

Још један пројекат Фјодора Шехтеља, овога пута за милионера Степана Рјабушинског, реализован је 1900-1902. и вероватно је најпознатије дело овог архитекте у Москви. Осим запањујућег ентеријера у стилу сецесије и чувеног степеништа са лампом у облику медузе, ова вила такође поседује тајну капелу.

�

Наиме, Рјабушински су били староверци, верска скупина прогањана до 1905. године. „Верујем да у читавој Европи не постоји кућа налик на овуˮ, рекао је Рјабушински када је зграда завршена.

�

После 1917. године, када је породица Рјабушински напустила Русију, кућа је прешла у власништво државе и 1931. године у њу се уселио Максим Горки са породицом. Горком се кућа није допадала, говорио је да је „чудна, али барем добра за радˮ. После његове смрти у њу је смештен музеј Максима Горког, што је допринело да њен јединствени ентеријер остане сачуван до данас.

�

Бергова градска вила, Дењежни сокак 5/1

Подигнута је 1897. године према пројекту Петра Бојцова за бизнисмена Сергеја Берга. Комбинује различите стилове: готику, барок и сецесију. Бергова кућа је једна од првих у Москви која је имала електрично осветљење и електрично звоно.

�

Вила, која је задржала оригинални ентеријер, реновирана је 2016. године. Данас се у њој налази резиденција Амбасаде Италије у Русији.

�

Георгиј Манајев, Russia beyond