Пет руских филмова који се очекују 2021. године у земљи и свету
Иако је пандемија новог вируса корона прилично погодила руску филмску индустрију, она ипак није успела да је заустави. Наиме, у идућој години са великом пажњом и нестрпљењем ишчекује се неколико премијера које могу бити занимљиве публици како у земљи тако и у свету. Russia beyond је издвојила пет кључних наслова.
„Чернобиљ“
Глумац Данила Козловски, иностраној публици превасходно познат по серији на каналу History „Викинзи“ поново се окушао у улози редитеља играног филма у коме се бави једном од највећих катастрофа у прошлом веку. Тема чернобилске хаварије најширим слојевима постала је позната после успеха серије на каналу НВО, наишавши на изузетно добар пријем и публике и критике широм света.
У Русији су, међутим, о Чернобилу досада снимане искључиво камерне ауторске драме попут филма Александра Миндадзеа „У суботу“. Козловски и продуцент Александар Родњански на све начине избегавају поређења како са америчком серијом, тако и са руским предходницима, инсистирајући на потпуно другачијем жанру и формату приче. Ради се о скупом суперхеројском блокбастеру.
Радња филма врти се око три главна јунака, ватрогасца, инжењера и рониоца. Они стављају на коцку своје животе ликвидирајући последице хаварије у нуклеарној електрани. Главну женску улогу тумачи Оксана Акиншина која је играла у шпијунском трилеру „Борнова надмоћ“ и недавном научнофантастичном хорору „Спутњик“
„Фау-2. Бекство из пакла“
Пре три године велику прашину у руским биоскопима подигао је филм „Т-34“ о бегу совјетских војника из немачког концентрационог логора на тенку „Т-34“. „Фау-2“ Тимура Бекмамбетова на известан начин представља наставак „Т-34“. Филм говори о заробљеном пилоту Михаилу Девјатајеву који је украо тајно нацистичко оружје авион Fau 2.
Осим грандиозних акционих сцена снимљених у класичном Бекмамбетовљевом маниру, нови филм разликује се од жанровски сличних остварања по низу технолошких иновација. Конкретно, филм ће бити доступан у неколико формата, између осталог у вертикалном, прилагођен гледању на мобилним телефонима.
На тај начин редитељ и продуцент који је последњих година постигао велики међународни успех захваљујући јефтиним screenlife хорор филмовима „Обриши пријатеља“ и „Претрага“ покушава да младој публици учини занимљивим и разумљивим жанр ратног блокбастера.
„Петрови у грипу“
Филм Кирила Серебреникова, како су за портал Russia Beyond рекли упућени саговорници, требало је да учествује у такмичарском програму Канског фестивала који је одложен због пандемије новог вируса корона. Продуценти нису желели да пусте филм у редовну дистрибуцију, већ су одлучили да сачекају премијеру на најпрестижнијем филмском фестивалу на свету, догодине у Кану. Осим тога тематика ове трагикомедије апсурда биће у складу са тренутком.
Филм говори о породици провинцијског аутомеханичара Петрова која је добила вирус и високу температуру. Јунаци у болести мешају стварност и фикцију и све дубље тону у свет апсурдних визија.
Роман Алексеја Саљникова „Петрови у грипу“ и око њега, на коме је филм заснован, има много паралела са романом Џејмса Џојса „Уликс“ и другим иновативним романима с почетка двадесетог века. Серебреников који је преузео позицију другог руског фестивалског режисера, после Андреја Звјагинцева, покушава да осмисли филмски еквивалент модернистичкој књижевној естетици.
„Мајор Гром“
Покушај играња на типично холивудском терену филмова снимљених по стриповима у Русији није нов. „Браниоци“ Сарика Андреасјана, направљени по узору на „Осветнике“, доживели су пре неколико година велики неуспех у руским биоскопима. Продуценти су стога узели у обзир грешке претходника и кренули са квалитетном литерарном базом и серијом стрипова издавачке куће Bubble о полицијском мајору из Санкт Петербурга. Стрип је излазио у периоду од 2012. до 2017. године и наишао на одличне оцене критичара и читалаца.
Филм је екранизација „Доктора за кугу“, првог дела серијала у коме се говори о лову на тајанственог манијака који се брутално обрачунава са корумпираним лекарима, предузетницима и представницима власти. Главни негативац у стрипу је милијардер и власник велике друштвене мреже који од јавности скрива своје Судећи по ефектном трејлеру ауторима је као главна референца послужила естетика екранизације стрипова издвачке куће DC Comics које је радио Кристофер Нолан. Филм ће представљати спој ноара са патетичним и визуелно захтевним и атрактивним епизодама. Један од најскупљих и највероватније најзанимљивијих руских филмских пројеката идуће године.
„Откини и баци“
Прошле године у руским биоскопима непримећен је прошао дебитантски филм Кирила Соколова „Тата, цркни“ крвава црна комедија апсурда која се бави неразумевањем између генерације очева и њихове деце. Ове године филм се појавио на западним стриминг платформама након чега су водећи критичари са енглеског говорног подручја листом почели о њему да пишу. Соколовљев филм они су поредили са најбољим остварењима Гаја Ричија, Квентина Тарантина и Серђа Леонеа. Не чуди стога што за други филм овог редитеља влада велико интересовање.
По свему судећи „Откини и баци“ биће природни наставак филма „Тата, цркни“. И док у Соколовљевом дебитантском филму односе разјашњавају мушкарци (патер фамилијас и дечко његове младe ћерке) овога пута међусобно ратују представнице лепшег пола. Радња филма фокусирана је на сукоб припадница три генерације жена у једној породици. Плакат за филм на коме се налазе две изгребане руке са модрицама сугерише да тај рат неће проћи без жртава.
Александар Нечајев, Russia beyond
