Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом
Они савршено дочаравају једну од најдужих и најстрашнијих опсада у историји човечанства.

Немачке трупе су 8. септембра 1941. године заузеле град Шлиселбург и самим тим су на копну затворили обруч око Лењинграда. Једина нит која је спајала други по значају град СССР-а са слободном совјетском територијом био је правац дуж Ладошког језера који је остао запамћен као „Пут живота“, пише�Russia beyond.
Лењинград је провео 872 дана под опсадом немачких, финских, шпанских и италијанских трупа, очајнички покушавајући да опстане. Између 650.000 и милион и по становника града је изгубило живот услед хладноће, артиљеријске паљбе, ваздушних напада и нарочито глади.
Копнена комуникација са слободном совјетском територијом обновљена је за време офанзиве „Искра“ у јануару 1943. године, када су совјетске трупе ослободиле Шлиселбург. Годину дана касније Црвена армија је извела операцију „Јануарски гром“ и одбацила непријатеља 100 километара од Лењинграда. Тако је ликвидирана опсада која је трајала 872 дана.
1. Б. Угаров. „Лењинграђанка, 1941.“

�
Борис Угаров/Државни руски музеј, 1961.�
2. В. Кучумов. „Испред Марсовог поља, 1942.“
�
3. Иља Глазунов. „Сећања из детињства. Лењинградска опсада“
�
4. В. Кучумов. „Обала неве испред Зимског дворца, 1942.“
�
5. П. Белоусов. „Из опсадног дневника“

�
Петар Белоусов� �
6. К. Рудаков. „Мајка. Опсада“
�
7. С. Боим. „Ладога – пут живота“
�
8. Н. Цицин, „Опсадни хлеб“

�
Никита Цицин, 1987.�
9. Иља Глазунов. „Глад“
�
10. Л. Кривицки. „Опсада. Говори Лењинград“

�
Леонид Кривицки, 1967.�
11. С. Боим. „Крстарица ’Киров’ отвара паљбу“

�
Соломон Боим, 1944.�
12. Ј. Непринцев. „Опсада, 1943.“

�
Јуриј Непринцев, 1943.�
13. А. Харшак. „Зашто?“

�
Александар Харшак�
14. В. Серов, И. Серебрјаниј, А. Казанцев. „Опсада Лењинграда – пробој, 1943.“
�
15. А. Пахомов. „Ватромет 27. јануара 1944.“