Налазите се на страници > Почетна
> Колумне > Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику Југославије Слободану Милошевићу. Некадашњи србски лидер, који је у Београду владао од касних 1980-их, био је оптужен по осам тачака одједном - од организовања ратних злочина током грађанског рата у Босни и Херцеговини до етничког чишћења Албанаца на Косову.
Међутим, суђење није било завршено. Милошевић је изненада преминуо четири године касније у раним јутарњим сатима у својој ћелији. Према званичној верзији - од срчаног удара. Иако, наравно, постоје велике сумње у истинитост ове верзије, многи сматрају да је председник Милошевић отрован. Након његове смрти, неке од оптужби су одбачене због недостатка доказа.
Затвор Схевенинген у предграђу Хага на обали Северног мора изграђен је 1994. године, седам година пре него што је изручен Милошевић. Међутим, већ тада је било предвиђено у којим ћелијама ће седети србски лидери - од првог председника Републике Српске Радована Караџића и команданта војске босанских Срба генерала Ратка Младића до југословенског лидера. Бар су то детаљно испричали србски новинари који су тамо боравили средином 90-их.
Милошевић је тајно, под окриљем ноћи, изведен из Београда. Специјалну операцију је надгледао новоименовани премијер Србије Зоран Ђинђић, који је потом убијен. После прве „обојене“ револуције, која се догодила у време председничких избора у октобру 2000. године, Милошевић је свргнут са власти. Русија је, иначе, признала нову „демократску” власт дан пре званичног објављивања резултата избора, а шест месеци касније, 1. априла 2001. године, ухапшен је некадашњи председник Југославије. Наводи се да веома дуго није могао бити нађен командант спреман за његово хапшење. Сви су то одбијали до последњег тренутка, али на крају су га ухапсили.
Када је бивши премијер Русије Михаил Касјанов започео своје опозиционе активности, на једној од својих европских турнеја дословно је изјавио да Владимира Путина чека Хашки трибунал. Тада је многима промакао безобразлук новопеченог опозиционара. Али иза тога је, у ствари, стајала искрена жеља Запада да тужи руског председника под истим надуваним оптужбама. Та жеља никуда није отишла ни данас, када буквално оптужују Русију за инвазију на Украјину, која не постоји.
Милошевић, који је направио партијску каријеру у Комунистичкој партији Југославије, крајем 90-их постао је лидер алтернативног света Вашингтону. У време када је Јељцинова влада безусловно подржавала било какве америчке иницијативе, Милошевић је био тај који је био на врху напада. Против њега је радила цела војно-интелектуална машина Сједињених Држава и тек уједињене Немачке. Од почетка 90-их против Југославије су уведене најоштрије економске санкције, када је требало ићи по бензин у суседну Бугарску. С друге стране, србска пољопривреда је толико ојачала да ни после укидања санкција није оставила места на рафовима страним произвођачима. У почетку потпуно европски политичар, Милошевић је против своје воље на крају постао антизападњак.
У данашњој Србији, иначе, Милошевић не би био изручен, јер је држава ојачала, а њен председник је најмлађи министар информисања у Милошевићевој влади Александар Вучић.
Олег Бондаренко, Аргументи и факти
Милошевић је тајно, под окриљем ноћи, изведен из Београда. Специјалну операцију је надгледао новоименовани премијер Србије Зоран Ђинђић, који је потом убијен. После прве „обојене“ револуције, која се догодила у време председничких избора у октобру 2000. године, Милошевић је свргнут са власти. Русија је, иначе, признала нову „демократску” власт дан пре званичног објављивања резултата избора, а шест месеци касније, 1. априла 2001. године, ухапшен је некадашњи председник Југославије. Наводи се да веома дуго није могао бити нађен командант спреман за његово хапшење. Сви су то одбијали до последњег тренутка, али на крају су га ухапсили.
Када је бивши премијер Русије Михаил Касјанов започео своје опозиционе активности, на једној од својих европских турнеја дословно је изјавио да Владимира Путина чека Хашки трибунал. Тада је многима промакао безобразлук новопеченог опозиционара. Али иза тога је, у ствари, стајала искрена жеља Запада да тужи руског председника под истим надуваним оптужбама. Та жеља никуда није отишла ни данас, када буквално оптужују Русију за инвазију на Украјину, која не постоји.
Милошевић, који је направио партијску каријеру у Комунистичкој партији Југославије, крајем 90-их постао је лидер алтернативног света Вашингтону. У време када је Јељцинова влада безусловно подржавала било какве америчке иницијативе, Милошевић је био тај који је био на врху напада. Против њега је радила цела војно-интелектуална машина Сједињених Држава и тек уједињене Немачке. Од почетка 90-их против Југославије су уведене најоштрије економске санкције, када је требало ићи по бензин у суседну Бугарску. С друге стране, србска пољопривреда је толико ојачала да ни после укидања санкција није оставила места на рафовима страним произвођачима. У почетку потпуно европски политичар, Милошевић је против своје воље на крају постао антизападњак.
У данашњој Србији, иначе, Милошевић не би био изручен, јер је држава ојачала, а њен председник је најмлађи министар информисања у Милошевићевој влади Александар Вучић.
Олег Бондаренко, Аргументи и факти
