Геополитика долине Нила — О израњајућој кризи у североисточној Африци
Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.
Но, стварност често може бити знатно другачија од фикције — овај сценарио полако али сигурно постаје стварност у североисточној Африци, а узроке израњајуће кризе можемо пронаћи у геополитичким реалијама и односима регионалних држава који ће, по свему судећи, у блиској будућности потпуно изменити систем контроле употребе воде из реке Нил.
Иницијатива долине Нила
У фебруару 1999, девет држава које деле реку Нил и њене главне притоке формирало је такозвану Иницијативу долине Нила, пројекат чији је главни циљ кооперативна и одржива експлоатација ограничених водних ресурса.
Овај пројекат који је подржала Светска банка озванчио је такозвани систем квота који осигурава стабилан приступ води за све државе нилског слива.
До 2006, државе које се налазе узводно, а у првом реду Етиопија покренуле су иницијативу за измену система квота како би повећале своја удео. Са тим циљем, у мају 2010 предложена је замена постојеће Иницијативе новом Комисијом долине Нила за чије је формирање потребна сагласност шест чланица Иницијативе.
Овај предлог наишао је на оштро противљење Египта и Судана које се налазе низводно — иако су обе државе изразиле начелну сагласност са предлогом, спорна тачка новог уговора била је она према којој ни један реализован пројекат не сме значајно угрозити водну безбедност других држава на Нилу.
Египат и Судан инсистирали су на промени формулације како би се избегла непрецизна одредница „значајно“, но у овом погледу није било компромиса. Стога, Каиро се ослањао на свој политички утицај у региону да блокира имплементацију пројеката и одржи број држава које су ратификовале споразум о формирању Комисије испод неопходних шест.
Проблем Јужног Судана
Ситуација је постала још сложенија за Каиро у јулу 2011 када је Јужни Судан прогласио независност, а долина Нила је добила још једну државу која се укључила у рад Иницијативе.
И 2024, након уз подршку Етиопије, Јужни Судан постао је шеста држава која је ратификовала нови споразум, такозвани Cooperative Framework Agreement чиме су испуњени правни услови за формирање Комисије долине Нила и последично укидање система квота.
Импликације
Значај ових догађаја не треба потценити — у Египту, око 17% БДП-а долази од пољопривреде регулисане стриктно контролисаним иригационим системом, а чак 34% радних места директно је повезано са пољопривредом.
Ситуација у Судану још је драматичнија са 35.5% БДП-а и 80% радних места у пољопривредном сектору.
Другим речима, овде се не ради о некаквој демонстрацији моћи или принципа, већ о кључним националним интересима чије угрожавање може довести до колапса економског система и катастрофалне хуманитарне кризе. И ова чињеница чини могућу промену тока Нила casus belli.
Ситуација је утолико сложенија због тога што се у спорења по питању регионалних водних ресурса уплиће и регионална конкуренција Египта и Етиопије при чему обе државе кроз историју теже да се позиционирају као доминантна сила источне Африке.
Притом, Етиопија не крије да се иза предлога о промени система квота налазе амбициозни планови изградње Велике етиопске ренесансне бране на Плавом Нилу која ће с једне стране претворити Адис Абебу у регионалног извозника електричне енергије, а с друге значајно смањити водостај Нила што може имати драматичне последице по иригациони систем Египта.
Све ово доприноси израњању нове геополитичке кризе у Африци у коју ће бити укључене неке од највећих сила континента, а експлозија спорова чије разрешење није на видику у отворен оружани сукоб може имати далекосежне последице по читав континент. Стога, јасно је која је једина сила која има свој интерес у даљој ескалацији.
Извор:Друштвени Удар (Ф)
