Џими Картер преминуо у 100. години
39. председник САД преминуо у свом дому у Џорџији у недељу
Бивши председник Сједињених Америчких Држава и добитник Нобелове награде за мир, Џими Картер, преминуо је у 100. години у свом дому у Плејнсу, Џорџија, у недељу.
Године 2023. Центар Картер је објавио да се 39. председник САД бори против агресивног облика меланома, врсте рака коже. Последње године живота провео је у кућној нези. Био је председник САД са најдужим животним веком у историји.
„Мој отац је био херој, не само мени, већ и свима који верују у мир, људска права и несебичну љубав“, изјавио је његов син, Џејмс Е. Картер III, у изјави.
„Моја браћа, сестра и ја делили смо га са остатком света кроз ова заједничка уверења. Свет је наша породица захваљујући томе како је он окупљао људе, и захваљујемо вам што поштујете његово сећање настављајући да живите у складу с овим уверењима“.
Рођен 1. октобра 1924. у Плејнсу, Картер је завршио војну академију и служио као инжењер на подморници. Изабран је за гувернера Џорџије 1971. године, а председник САД био је од 1977. до 1981.
Током свог председничког мандата, Картер је у почетку тежио да настави политику детанта са Совјетским Савезом, у настојању да ублажи геополитичке тензије Хладног рата. У јуну 1979. он и совјетски лидер Леонид Брежњев потписали су Споразум о ограничењу стратешког наоружања II (САЛТ II), који је имао за циљ смањење трке у наоружању између две суперсиле. Међутим, овај споразум је наишао на препреке у Сенату САД и никада није ратификован, углавном због пораста тензија након совјетске инвазије на Авганистан крајем 1979.
Картер је совјетски рат у Авганистану видео као претњу америчким интересима у региону и увео низ мера против СССР-а, укључујући економске санкције и бојкот Олимпијских игара 1980. у Москви.
Одобрио је ЦИА-и да тајно помаже у обуци и наоружавању антисавезничких исламских муџахедина. Овај прикривени програм допринео је повлачењу совјетских трупа, али и порасту Талибана.
Картер је 1978. године посредовао у постизању Кемп Дејвидског споразума између Израела и Египта, што је био први случај да је једна арапска држава званично признала државу Израел.
Такође је утро пут за предају Панамског канала панамским властима 1999. године. Изабрани председник Доналд Трамп недавно је запретио да ће поништити ову одлуку и вратити америчку контролу над овом важном воденом саобраћајницом.
Унутар земље, Картер је био усредсређен на смањење инфлације и промовисање еколошких политика. У оквиру реформе државне управе, основао је Министарство енергетике и Министарство образовања.
Његову последњу годину мандата обележила је криза талаца у Ирану, где су присталице Исламске револуције 444 дана држале америчке дипломате као таоце. Таоци су пуштени на слободу у јануару 1981. године, само неколико минута након што је Роналд Реган положио заклетву као следећи председник САД.
Извор: РТ (Ф)
