О Кустуричином случају - Желидраг Никчевић
Да ли би било нормално и поштено Андрића, Црњанског или Теслу сврставати уз ове или оне страначке барикаде? Наравно да не, мада је у данашњој Србији скоро све могуће, па и ова узбуна око Кустурице, једног од највећих уметника које имамо.
Кад смо већ код Андрићграда и његовог творца, Емира Кустурице. И српске политике. Шта мислите, да ли би било нормално, паметно и поштено, некад и сад, Ива Андрића сврставати уз ове или оне страначке барикаде, како би се његовим епохалним делом подупрли колебљиви рејтинзи власти или опозиције?
Иво Андрић – њихов или наш?
Или Црњански – да га партијски критикујемо, то јест хвалимо због његових бескрајних распри и полемика?
Или Тесла – баш одличан – да га некако уклопимо у предизборне рачунице?
Наравно да не, наравно да би то било глупо, мада је у данашњој Србији скоро све могуће.
Па и ова узбуна око Емира Кустурице, једног од највећих уметника које имамо. На помен чијег имена читава планета узвраћа – србски народ, Србија! Имамо, а као да нећемо да имамо!
Ево шта се ту, по мом скромном мишљењу, у жару политичке борбе несрећно заборавља.
Далеко изнад власти и опозиције, мимо њихових (нужно) партикуларних планова, па чак и против њихове воље, на некој мистериозној духовној узвишици ковитлају се и сабирају најдрагоценије, највиталније енергије овог народа – свештене, уметничке, научне... Производећи, парадоксално, активну националну солидарност и дугорочно заједништво.
![\"\"](\"/sajt/doc/emir-kusturica.jpg\")
Фото:Theo Wargo/Getty Images
Те енергије, нематеријалне и често невидљиве, оне су, у ствари, оно што нас судбински држи на окупу. Због чега јесмо један народ, и треба то да останемо. Са те висоравни, са тог живог извора, обраћа нам се данас Емир Кустурица.
И није ту реч о елитизму, напротив. Уз све те златне палме и ордење, тешко је и замислити саборнију, народњачкију личност од његове.
И још нешто. Ако би судбина наше националне заједнице зависила искључиво од бизниса и трговине, од политичара и њихових гласача, живот би био много простији, тужнији и сиромашнији. Јер је новац прах, најнижи ниво моћи. Данас јесте, а сутра га нема. Притисну дугме негде у федералним резервама и сав ваш новац ће нестати. И нећете ништа моћи да пренесете својој деци.
А Кустуричине чудесне грађевине, видљиве и невидљиве, а машта и лепота, а достојанство и част – остају. То се, лакомислена браћо и сестре, не постиже на изборима.
Извор: Искра/standard.rs
