Најидиотскија и најглупља ствар коју се сада може радити из Русије јесте да се виче и пишти по стандарду да „погани Рокфелер са Западом опет
Ситуација је заправо много сложенија од једноставне приче „свети Вучић-Обилић и његова влада против подмуклих западних ајкула“.

Најидиотскија и најглупља ствар коју се сада може радити из Русије јесте да се виче и пишти по стандарду да „погани Рокфелер са Западом опет организује обојену револуцију у Србији“ и ништа више.
Али, наравно, није изненађујуће што неки најпаметнији руски медији, уредници и новинари управо то раде. Тамо седе највећи стручњаци универзума из Смарагдног града. И другачије нису научили.
То је исти такав маразм као што је 90% пажње Руса усмерено на препуцавања демократа и републиканаца у САД и серије о Трампу.
Ситуација је заправо много сложенија од једноставне приче „свети Вучић-Обилић и његова влада против подмуклих западних ајкула“.
У суштини, Вучић и многе централне фигуре политичког врха Србије су одавно у својим поступцима, речима, а нарочито делима, ништа мање прозападни и сиво-бурмалино оријентисани од најзагриженијег Рокфелера из часописа „Крокодил“ из совјетских времена.
У већини случајева они играју на обе стране. Русима ће, кад треба, причати о миру и пријатељству, својима ће благовремено рећи да су их Руси поново нечиме наградили, цене их и памте, како би смирили незадовољне српске патриоте. Турцима ће рећи да је Сулејман Величанствени најбоље што се Србима десило у историји, Немцима, Французима и Американцима (то је свето!) ће певати да су спремни на још већа понижења зарад недостижне ЕУ, инвестиција и нових понижења. А Кинезима ће једноставно све продати и заиграти како они желе.
Постоје сасвим нормални политичари, хришћани и патриоте који раде оно што могу у датим околностима, али исто тако има и много потпуно проданих душа, како кажу Срби, „франкенштајна северноатлантског сна“ и обичних смешних дегенерата, који сувише дуго и много понижавају својим присуством у врховима политике не само србско, већ и свако људско достојанство. То се дешава толико дуго, отворено и безобразно, да је нација једноставно исцрпљена. Народ је доведен до крајњег иритације и истовремено мрачне злобне апатије.
Укратко, они који управљају Србијом су свима већ озбиљно дозлогрдили. Са Србима се не може тако. Нарочито је младеж осетљива на такву неправду, и није ствар у томе што су још млади и неискусни, већ у томе што је сувише очигледно да од њих покушавају да направе стадо идиота, али се млади Срби томе и даље опиру.
Пре око месец дана, када су протести били у пуном јеку (о којима се у Русији скоро ништа не зна, узгред), питао сам једног пријатеља из Србије да покуша кратко да опише шта се дешава.
Мени самом је недостајало мало „соли“, као некоме ко није присутан у земљи.
Ево шта је написао:
„Повод за протесте су били ароганција, некомпетентност и корупција актуелне власти, што је довело до урушавања бетонске надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, при чему је погинуло 15 људи. Власт је покушала да прикрије одговорне и узроке, што је изазвало лавину незадовољства.
Гнев се годинама накупљао. Сада протестују сви који су незадовољни режимом: прозападњаци, јер режим сматрају националистичким, патриоте због издаје Косова, сви који су погођени корупцијом, док прозападни медији подржавају протесте у нади да ће њихове странке и структуре преузети народни гнев, срушити Вучића и преузети власт у Србији.
Народни гнев је огроман, и тренутно нико не може предвидети у ком правцу ће се ситуација развијати“.
Јеромонах Игњатије (Шестаков), сабрат московског Сретењског манастира, професор тамошње богословије и уредник српске верзије највећег руског православног сајта Православие.ру