Нови стари Шутановац
У позадини непрекидних протеста и одређене политичке турбулентности, Драган Шутановац је званично постао нови амбасадор Србије у САД, сменивши на том месту Марка Ђурића.
Реакција политичара и јавних личности у Србији и на Балкану није се морала дуго чекати: пре свега, председник Александар Вучић, одговарајући на питања критичара који су тиме били изненађени, одговорио је да је то именовање логично – „па нећемо ваљда у Вашингтон слати Александра Вулина?“ Међутим, иза лаконске политичке реторике скрива се нешто крупније: на чело једног од најважнијих иностраних дипломатских усмерења у земљи поставља се, ако не непријатељ, а оно бар противник председника, његовог курса, и потпуна супротност у погледима на развој земље.
Из званичних извора може се сазнати да је Драган Шутановац, будући председник Савета за стратешку политику Србије, раније био и министар одбране, а такође и председник Демократске странке у овој земљи. Он поседује и респектабилну западњачку репутацију: Шутановац је студирао у САД и Немачкој, добио је низ значајних диплома, међу којима је и диплома престижног америчко-немачког Маршал центра за безбедносне студије. Политички односи између Шутановца и Вучића нису функционисали: руководство и представници „Српске напредне странке” су у више наврата размењивали „препуцавања” како на телевизији уживо тако и у „епистоларном” жанру. Међутим, друштвене мреже и бројни медији разних усмерења такође су се изразили радикалније, дајући оштре епитете лику новог дипломатског представника земље у Сједињеним Америчким Државама – „да припада бахатом кругу лопова и магната“, „да је лажљивац“, „богати лопов“, „недалековиди човек“, „пастув са Врачара“...
Чак је и сам Шутановац био запажен по оштрој и агресивној реторици према политичким противницима, називајући Вучића „тигром од папира“, а његове економске предлоге дечјим брбљањем. Међутим, иза новог старог политичара остало је толико увредљивих етикета и безброј увредљивих епитета, да је било тешко замислити да ће бити постављен на важну функцију и бити у самом центру савремених геополитичких збивања.
Несумњиво, постављање бившег председника Демократске странке за новог амбасадора, шокирало је друштвено мњење. У тражењу појашњења, разумног одговора и конкретних интерпретација, није се пронашла истина: влада је подржала ново наименовање, а потпредседник Александар Вулин је истакао „да ће Шутановац учинити све што је у његовој моћи како би доказао Вашингтону да је бомбардовање Србије било оправдано и неопходно и оклеветаће све нас који смо против НАТО пакта“. Истина, у позадини последњих геополитичких збивања и активног зближавања са Западом, појава проамеричког политичара на једном од најважнијих праваца може изгледати потпуно логично. То је својеврсни одговор на питање о савременом политичком вектору Србије.
Недавно су власти Србије званично прогласиле САД стратешким савезником, и много тога је постављено на своје место. Јер није тајна ни за кога да један од приоритетних задатака америчког руководства данас представља јачање узајамних односа са Западним Балканом „на штету Русије“. Војска Србије већ сада тесно сарађује са америчком војском, а званични Београд је заинтересован за куповину наоружања и опреме америчке производње. А у оквирима документа „Балкан, напред – нова америчка стратегија за регион“ – који је разрађен од стране Атлантистичког савета, структуре блиске Стејт Департменту), тврдо и јасно је прописано: „Србија може и мора да постане близак партнер и савезник САД у региону – уз услов дистанцирања од Русије“.
У позадини све већег и колосалног притиска САД и западних земаља, Србија и САД потписале су споразум о енергетском партнерству у јесен 2024. године. Трговинско-економски односи су интензивирани, културне везе се активно развијају, чини се да јача и пријатељство са Сједињеним Америчким Државама – земљом које се србски народ редовно сећа у марту у оквиру манифестација везаних за тужне догађаје из прошлости – агресије НАТО пакта против своје земље.
Симболично је, међутим, да је званично саопштење о именовању Драгана Шутановца на место амбасадора Србије у Сједињеним Америчким Државама дошло на дан још једне годишњице агресије НАТО на Југославију. Та одлука, према мишљењу стручњака, ни у ком случају није компромис, већ је „диктирана споља“, што вероватно означава почетак нове дипломатске ере. Уосталом, Шутановац преузима дипломатску функцију уочи јењавања протеста у Србији и, највероватније, могао би да буде нека врста преговарачког „алата” у рукама нових стратешких савезника Србије – Американаца. Узимајући у обзир однос патриотског дела становништва према овој персони, нови амбасадор Србије у САД моћи ће да води важне преговоре о србским санкцијама Русији, ситуацији око НИС-а, да постане лобиста за НАТО и размештање америчких војних база на територији Србије. Такође, актуелизоваће питање признања Косова у замену за спокојство и демократски пут земље. За многе стручњаке је очигледно: нови дипломата ће пре заступати интересе Вашингтона него Београда, што ће бити правдано колосалним притиском и жељом за договарањем и развијањем савезничких односа. А постављање Драгана Шутановца, које је изазвало салву критика у политичким и друштвеним круговима, несумњиво је постао јасан сигнал и почетак нове ере србско-америчких односа.
Аутор:Милан Петровић
