Србија и Вучић у тумачењу Александра Гељевича: шта је Дугин заиста рекао?
У интервјуу који је недавно дао „Спутњику“, и из кога је у Србији пренет само одломак ( да је Вучић омрзнут у народу ), стари пријатељ Срба, Александар Гељевич Дугин, био је много подробнији и озбиљнији него што смо могли да сазнамо из скраћеног превода његове изјаве.
ДУГИН ЈЕ РЕКАО ЗНАТНО ВИШЕ
Новинарка која је водила интервју рекла је да је Сергеј Лавров, министар спољних послова Руске Федерације, навео да се „Русија нада се да ће протести у Србији бити разрешени на основу Устава и закона земље, и Москва истиче своје заниамње за дијалог србског руководства са онима који протестују. Вучић је имао разговоре и обратио се јавности поводом тога, али је такође рекао да они који су већ ухапшени у Београду неће добити амнестију.“(1)
Дугин је одговорио:“Наравно, садашња ситуација у Србији захтева пажљивију анализу. Пре свега, треба обратити пажњу на чињеницу да Вучић у начелу води прилично колебљиву политику: направи један корак према ЕУ, други корак у корист националних интереса Србије, трећи ка Русији, следећи ка Украјини.
Сада се појавила информација о испоруци србског оружја украјинском нацистичком режиму, што значи да је Вучићева линија сасвим нестабилна. И уопште, одбојност према њему, према његовом режиму, према том курсу, је у Србији достигла критичну тачку.
Што је најзанимљивије, сви су незадовољни Вучићем. Србски патриоти сматрају да он продаје националне интересе и стреми ка чланству у ЕУ; традиционални русофили сматрају да је он издајник Русије и православља; либерали нису задовољни јер сматрају да он не ради довољно на уласку у ЕУ; обични грађани, уморни од криминала и корупције, такође су против њега. Тренутно се, дакле, против Вучића ујединили сви.“(1)
Ни мање, ни више, него сви. ( Осим, по мишљењу потписника ових редова, напредњачког криминалног картела, али и он је, да би обезбедио стечене позиције и капитал, суштински заинтересован само за друштвену и економску стабилност коју Вучић све мање може да понуди).
СЛОЖЕНА ДИНАМИКА ПРОТЕСТА, АЛИ НИЈЕ МАЈДАН
Дугин сматра да је последњи Вучићев корак у погрешном правцу био када је он, под утицајем ЕУ, избацио Александра Вулина из Владе. Тиме је склонио патриотски оријентисаног потпредседника, који је био „силовик“, и чије је присуство ублажавало напетост у односима са Русијом.
Због свега тога, Дугин каже:“Вучићева политика је у суштини усмерена против свих и због тога протесте не можемо приписати само глобалистима или либералима који желе да га сруше и поведу Србију ка Западу. Постоји знатно сложенија динамика. У тим протестима учествују још две снажне групе: србски патриоти, спремни да бране независност и суверенитет Србије, и јако снажан русофилски покрет, јер је и то важно.“(1)
То није „обојена револуција“ мајдановског типа. Дугин је јасан:“Супротно од онога на Мајдану у Украјини, где су нацисти, русофоби и западњаци били униформно на истој страни, овде у Србији нема такве синергије. Србски патриотизам нема ништа са нацизмом; доминира снажна русофилија; либерална компонента је иста, али, што је још важније, нема централизованог вођства ни међу патриотима, ни међу либералима. Због тога Москва веома пажљиво коментарише ситуацију: очигледно је да су протести започети и уз подршку глобалиста који желе политику којом би Србију убацили у потпуно прозападну орбиту, али истовремено су се појачали елементи патриота и русофила: Вучић више не може да их придобије, јер је уклонио Вулина и тако себи створиo непријатеље чак и међу својима.“(1)
Дугинова прича о Вулину је, из српске перспективе, прилично натегнута ( ко је, осим тетке из Канаде, икад веровао Вулину? ), али је суштински тачно ово: ако је међу напредњацима до сада и било заведених патриота, који за СНС нису гласали због фрижидера, пегле, хиљаду динара или хиљаду евра, као у Косјерићу, сада их више нема. Или их има у траговима, који чине гласачи са посебним потребама.
ШТА ПОСЛЕ ВУЧИЋА
Дугин у интервјуу за „Спутњик“ истиче да Русија у Србији не може грубо да стане на једну страну и непосредно се умеша у сложене друштвене и политичке односе пријатељске земље:“Можда бисмо могли да кажемо - „ма пусти, нека га смене“, јер Вучић уопште не функционише. Али, прво и прво, то није наш стил, јер ми не подржавамо „обојене револуције“; и друго, знамо какве су последице: питање је ко ће уместо њега доћи. Не смемо заборавити - понекад све почне од захтева за правдом, због корупције, али заврши тоталним хаосом.
Вучић је неозбиљан, негативан лик, његов историјски крај је питање времена, и то не само његовог мандата, већ и његове политичке линије и структуре. Али ми не желимо да се оглашавамо, јер знамо да ти протести имају структуру са укљученим озбиљним инструментима глобалиста, и такве структуре су јаче од патриотског језгра: патриоте су расуте, немају идеологију, позиције, руководство...“(1)
То и ми знамо. Србска патриотска интелигенција се у овом тренутку, осим ретких изузетака, налази или у стању конфузије или у стању хибернације.
ШТА МОЖЕ РУСИЈА
Две стране су трајно супротстављене, угрожена је и држава. Због тога Дугин није сигуран у ком правцу се догађаји крећу јер се ситуација мења сваког дана. Русија, због своје ратне операције, није кадра да на било шта у Србији утиче непосредно:“Сада нисмо у позицији да утичемо на политику у Источној Европи - немамо довољно простора, нити могућности.“(1)
Србски народ чека Русију и нада се њеној победи, али ратни напори и даље трају и крај им се не назире, а руски утицај на Балкану је више него скроман: „Морамо да сачекамо да се рат оконча, макар и са овом слабом динамиком, да наши ресурси остану озбиљни, али и наш живи утицај и легитимитет у региону треба да остане.“(1)
Од Русије је, у овом тренутку, могућа само морална подршка или морална осуда, вели Дугин: она може само да посматра шта се збива и моли се Богу за Србе.
СЕДЕЊЕ НА ВИШЕ СТОЛИЦА
Нема позитивног сценарија кад је Вучићева власт у питању. Дугин каже:“Вучић је ужасан, мрзи га читав србски народ; политика му је одвратна, није успео ништа, агресиван је и слаб, љути све стране. Ко ће доћи после, тешко је предвидети. Али, ја ипак верујем да ће србско језгро бити јаче од било које либералне идеологије - у дубини, Срби ће остати Срби, до краја, биће увек за своју земљу, народ и идентитет.“(1)
Један слушалац, Александар из Перма, уочио је да појава Мајдана у Србији зависи од америчких интереса, при чему „Вучића издаје то што седи на две столице.“ Новинарка је коментарисала став овог слушаоца:“Постоје политичари који отворено и без устезања седе на две столице, и на нашој и на њиховој, и то некако прихватамо - такве политичаре или поштујемо или их барем разумемо као датост. Али када се то ради тајно, у сенци, као што Вучић чини - с једне стране, долази овде на параду 9. маја, снима највише видео-порука о томе како је поносан што је дошао у Москву, а с друге стране, појављује се информација о испорукама оружја Украјини, онда то изазива одбојност. У Кремљу се о томе и даље пажљиво ћути, али управо због тога делује још горе. Да ли се слажете, Александре Гељевичу?“(1)
Дугин је рекао:“Слажем се. Али мислим да су све земље које немају довољан капацитет да бране свој суверенитет принуђене да се владају тако двосмислено. Чак и озбиљније регионалне силе се понашају слично. Погледајте како се понаша Ердоган, или други лидери. Данас се дешава снажна промена у поимању суверенитета. Потпуни суверенитет имају само државе-цивилизације, велики геополитички полови. Остале државе принуђене су да лавирају између супротстављених интереса.“(1)
То је, у овом тренутку, уобичајено...Али...
КРАЈ ПОЛИТИКЕ МИГОЉЕЊА
Дугин је додао:“У Вучићевом случају проблем је у томе што он не седи на две, већ на четири столице. Прва је ЕУ; друга - Трампова Америка и конзервативне снаге; трећа је србска национална свест, укључујући питање Косова, које он ипак формално не признаје; четврта смо ми, Русија, као симбол и ослонац идентитета.
И између те четири осовине Вучић покушава да балансира, али при томе је и окрутан и слаб, и агресиван и уплашен. То подразумева и извесни естетски ефекат - он је одбојан чак и када ради нешто што је формално исправно. Људи му не верују. Његов поглед је лажан, очи му лутају. Он сам себе дискредитује.
А Срби, што је занимљиво, имају осећај за те ствари. То им делује као да гледају у криво огледало, које изобличава слику, и то код њих изазива одвратност. Наравно, не мисли тако цело србско друштво, али довољно велики део друштва мисли баш тако.
Зато сматрам да се у његовом случају скупило превише негативних чинилаца, и у његовој симболици и у психолошкој структури, а да би он још дуго могао да опстане на власти. Вучић је до сада владао тако што се „мигољио“, био је политички црв, ровио је и некако преживљавао. Али та стратегија му је исцрпљена.“(1)
И заиста: фарса се приводи крају.
РУСКА ОДГОВОРНОСТ
По Дугину, модел седења на више столица не функционише:“Сада нам остаје само да пратимо шта ће бити. Не можемо ништа поуздано рећи. Ситуација се мења из дана у дан. Вучић је ушао у зону распада легитимитета, а Срби су, чини ми се, донели одлуку: они га више не желе. Али питање је – шта после? То што Срби више не желе Вучића, не значи да знају шта желе. У томе је трагедија.
И зато нас све више забрињава не само ко ће доћи после њега, него ко ће искористити тај хаос. Ако су то глобалисти и прозападне структуре, Србија ће платити високу цену. Зато, с наше стране, остаје нам да будемо веома опрезни и молитвени. Јер, у овом тренутку, више немамо инструменте снажног утицаја, али имамо одговорност као духовна и историјска браћа.“(1)
Скромна утеха, али ипак утеха.
ГЛАС ВУЧКОБОТА
Из Србије се, коментарима, јавио низ полуписмених Вучићевих ботова, један Бугарин је написао како Дугин не схвата да су Бугари у Русе, а Срби им забијају нож у леђа, а један писменији вучкобот је, на руском, послао овакву поруку Дугину:“Надам се да ће следеће тачке помоћи Александру Гељевичу да боље разуме ситуацију у Србији.
1) Такозвани студентски протести су у потпуности западни.
2) Националистички покрет који се придружио протестима је такође западно оријентисан.
3) Проруске активистичке групе нису биле задовољне конкретним Вучићевим корацима: снабдевањем Украјине муницијом, уласком у ЕУ, а желе да се придруже БРИКС-у и Европској унији са Русијом.
3а) Снабдевање муницијом мора се пажљиво проверити (Срби су знали, сумњали, преварили су Србе итд.).
3б) Процес приступања Србије ЕУ је неопходан корак у овој историјској фази, у супротном ЕУ може уништити економију Србије у року од 24 сата. Руска победа и промена политике Румуније или Бугарске створиће шансу за физичко уједињење са Русијом и избегавање уласка у ЕУ.
3б) Сарадња са Русијом и уласком у БРИКС је за сада немогућа, сама Русија то не нуди Србима.
4) Вучићева подршка у Србији очигледно прелази 51%.
5) Треба имати на уму да је Србија потпуно окружена земљама НАТО-а и економски заробљена од стране ЕУ, па је Вучићева политика изнуђена.
6) Нису сви Вучићеви кораци били неопходни, али то су ситнице у поређењу са општом политиком Срба у садашњим околностима.
7) Већини Срба се не свиђа његов изглед и понашање (посебно његов однос са Зеленским, његово снисхођење према западним политичарима итд.), али разумеју да су то заиста ситнице. Не свиђају им се, али их сматрају неизбежним.
8) Вучић напушта председничку функцију за годину и по дана. Биће новог притиска на Србију да се коначно придружи Западу ако обојена револуција не успе.“(1)
Једном речју, какав је – да је, најбољи је. Тако вучкобот пише. Може он да растури све што је од Србије остало, али је најбољи. Најбоље нас растура. Ботовска филозофија фунционише беспрекорно.
А ШТА ЈЕ СТВАРНОСТ?
Дугин је, као и увек кад се аналитички задуби у неку тему, био озбиљан и прецизан.
Али, за нас су, од његове анализе, још важније чињенице. И то биолошке.
А оне су немилосрдне. Садашња власт је, својим чињењима и нечињењаима, продубила својеврсни Србоцид. Скривен, али реалан.
Процењен број становника у Србији у 2024. години је 6.586.476, објавио је Републички завод за статистику. У периоду 2002-2024, број становника Србије континуирано опада. (2)
Према подацима за 2024. години удео старијих од 65 и више година износио 22,6 одсто, а млађих од 15 година 14,4 одсто.(2)
У Србији је 2024. године рођено 60.845 беба, а умрло је 98. 230 људи, што значи да је забележен негативан природни прираштај од 37.385 становника.(2)
Од 2015. до 2024. године, број становника у Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 437.205.(2)
Просечна старост жена при рођењу детета је 30,5 година, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 29,1 година.(2)
Број самоубистава у 2024. години износио је 702, што је за 34 случаја више него у 2023. години.(2)
Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока: умрло је од тога 46.289 лица односно 47,1 одсто од укупног броја умрлих. На другом месту су тумори, од којих је у 2024. години умрло 21.161 особа.(2)
А све се то збило у доба када у СНС Србији цветају руже. Када су сви СНС срећни и СНС задовољни. Када се граде СНС ауто – путеви и нове СНС зграде и СНС станови. Када се пред нашим погледом уздиже величанствени СНС Београд на води.
Да би се и ово мало младих отерало из Србије ( а стижу мигранти, што као дигитална господа, што као освајачи из Трећег света ), домаће студенте и грађане треба хаписти и тући, тући и хапсити. И све време их називати „обојеним револуционарима“, наравно. Јер, кад мигранти, уместо младих Србије, дођу овде, и кад Срба више не буде, литијум ће моћи да се експлоатише, и наше реке ће коначно бити револуционисане у свим бојама индустријских и рударских отрова.
Хвала Дугину за добру анализу и моралну подршку. Хвала Русији што се за нас моли Богу. Али, као и много пута до сада, мораћемо своју судбину узети у своје руке. Јер, како рече Његош, „наде више нема ни у кога, до у Бога и у своје руке“.
УПУТНИЦЕ ( 4. јула 2025. године )
1. Александр Дугин: Раскачка ситуации в Сербии и третий раунд переговоров по Украине,www.youtube.com/watch
2. https://www.politika.rs/scc/clanak/684881/broj-stanovnika-u-sccbiji-pao-na-6-586-476))
Извор: Правда
Пише: Владимир Димитријевић
