«То ниjе мобилизација, то jе лов»: Сведочења украјинског заробљеника из Курска
Крајем маја 2025. године на Телеграм каналу Борбени ефективи објављен је интервју са Русланом Сичевским, припадником украјинских оружаних снага који је постао руски заробљеник у Курској области. Током лета 2024. године украјинске оружане снаге извеле су напад на територију Руске Федерације – у Курској области. Напад није био усперен само против руске суверене територије већ и против локалног становништва.
1. Мобилизација у Украјини
Сичевски сведочи о присилној мобилизацији у Украјини, корумпираности и безакоњу који владају у мобилизационим одсецима, екстремистичким политичким и идеолошким садржајима који су у Украјини наметани после преврата 2014. године и расположењима обичног народа који је ухваћен у клопку ратног хушкања и погромашког национализма.
У првом видеу Сичевски говори о поступку мобилизације; сведочи да је велики део војника присилно мобилисан, међу њима и многи који имају рођаке и пријатеље у Русији, између осталог и у Курској области. Сичевски је мобилисан у Седамнаесту одвојену тешку механизовану тенковску бригаду крајем августа 2024. године а 8. октобра његова јединица је упућена у Курску област.
Наводи да је две године успевао да избегне мобилизацију, бавећи се уобичајеним пословима. Сам поступак мобилизације пре описује као хапшење и отмицу него као законито поступање војних власти. У августу 2024. године када се одлазио са посла да посети мајку ухапсили су га службеници мобилизационог одсека – изашли су из возила хитне помоћи, утврдили његов идентитет и одмах га повели са собом. После површног медицинског прегледа за који каже да је пука формалност и да би се подједнако уверљиво могао обавити и без присуства лекара ‚утврђено‘ је да је здрав – наводи да здравствену контролу пролазе сви, независно од животне доби и укупног здравственог стања. Кроз неколико сати нашао се у центру за обуку у Дњепропетровску. ‚Апсолутно су сви здрави, апсолутно је све како би требало‘, иронично обисује овај поступак.
Мобилизационе власти, сведочи, врше притисак на чланове породице и познанике обвезника. У мобилизацијским одсецима са обвезницима се поступа као са криминалцима, често су везивани лисицама, упућују им се претње и врши психолошки притисак, или физичко злостављање.
[ видео -- https://t.me/borbeni_efektivi/35174 ]
2. Корупција у Украјини
Сичевски такође сведочи корупцију која прижима деловање украјинских мобилизационих одсека; током првих ратних година било је могуће поткупити мобилизационе патроле са ситнијим новчаним износима и тако осигурати сопствену безбедност током тог дана. Међутим, временом су ‚тарифе‘ постале толико висоек да то обвезници слабије имовине више нису могли да плаћају. Припаднике војне полиције ангажују тако да не раде у деловима града одакле потичу и у којима живе ‚да не би долазило до инцидената због незаконитог поступања‘. „Они нису локални, није им битно кога хватају“, каже Сичевски.
Током 2024. године, уследила је општа рација на војне обвезнике. „Ово није мобилизација, ово је лов“. Сучевски процењује да највећи терет мобилизације сносе рускојезичне области на истоку Украјине – према његовој процени око седамдесет одсто особа са којима је долазио у контакт говори руским језиком. Наводи да се припадници мобилизацијских одсека понашају крајње самовољно, без икакве више контроле.
[ видео -- https://t.me/borbeni_efektivi/35296 ]
3. О СЛАВНЯСКОМ СОЮЗЕ
У интервјуу се говори и о политичким приликама у Украјини последњих десетак година које су довеле до омразе према Русији и руском становништву у Украјини. Такође, у трећем наставку видео cеријала наратор покреће тему братоубилачког рата, говори о свом нерадом ратовању против рођака у Курској области и, чак штавише, о својој жељи да што пре заврши у Русији у било ком статусу (укључујући и заробљенички). Он изражава своју идеју да је Запад започео рат између братских народа и верује у идеју словенског савеза - Русије, Украјине, Белорусије, који би могао да се одупре колективном Западу.
[ видео -- https://t.me/borbeni_efektivi/35385 ]
4. МАЈДАН У УКРАЈИНИ И ЊЕГОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Сведочи да је у Украјини дошло до великих идеолошких промена 2014. године. После преврата на кијевском тргу Мајдан у источним деловима Украјине је такође дошло до наглашене промене расположења – многи у овим деловима земље су оцењивали да би за њих било боље чвршће повезивање са Русијом, Белорусијом, Казахстаном и другим државама некадашњег Совјетског Савеза него са Западом. „Све је то довело до тога да становништво устане против Мајдана“, каже Сичевски. Каже да су становници Харкова очекивали нешто слично што се десило у Доњецку и Луганску али да је онда отпочело снажно дејство специјачних служби и полиције за специјалне намене. „Неке су почели да хапсе, неке да прогоне“, каже Сичевски, због чега су људи почели да одлазе у Луганск или Доњецк или даље у Русију. Историјски симболи и сећања на заједничку прошлост намерно су и насилно брисана и мењана – „Ако су хероји некада били Жуков и Матросов, сада су то постали Бандера и Шушкевич“. Такође је отпочела кампања наметања украјинскох језика у јавном простору. „Много је било таквих спорних момената на почетку [после мајданског преврата]”, каже. „Овде они покушавају да уздигну Бандеру који је, по свему судећи, терориста“. Међутим, сам каже да није имао прилику да се упозна са украјинским нацистима, није их било у круговима људи у којима се кретао.
У Украјини, било је, каже, људи који су се опоредељивали за једну односно за другу страну те напослетку много оних који су стајали између не мешајући се то какво ће бити политичко опредељење. Затим је почело сврставање уз једну и другу страну – зависно од тока сукоба. Пита се због чега се узвикује националистички слоган „слава Украјини“ када је земља тридесет година независности само таворила без икаквог значајнијег достигнућа. „И шта се променило? Вероватно само покушај да се искорени све руско“, наглашава.
https://t.me/borbeni_efektivi/35522
5. О РАЗМЕНИ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА
У завршном видеу Руслан Сичевски се дотиче проблема разноврсности у савременој украјинској армији. Оних који су још увек неопходни држави максимално размењују за војнике Руске Федерације, док остале упућују да гину на најврелијим жариштима сукоба, као на пример у Курск.
„Коме је потребан један смртник? Ставили су нас милион таквих… а елите… који су закували ову кашу, јасно је да ће их вратити и што више извући [из заробљеништва]”, каже. Сматра да украјинска страна није ни вољна да се људи који су учествовали у борбама на неким правцима – као у Курској области – враћају из заробљеништва зато што су посведочили злочине украјинских снага против руског становништва.
[ видео -- t.me/borbeni_efektivi/35598 ]
Подсећамо да су уавгусту 2024. године оружане снаге Украјине предузеле покушај да заузму неке рејоне Курске губерније, изгубивши на том правцу за све време ратних дејстава огромну количину технике и живе силе. Годину дана касније Курска област је била ослобођена, а руски војници су се пробили даље, у правцу Сумске области, изазвавши
Спустя год, Курская область была освобождена, а российские военные продвинулись дальше, в сторону Сумской области, изазвавши панику у штабу данашње украјинске власти.
Руслан Синчевски је присилно мобилисан у одвојену 17. тешкку механизовану бригаду 25 августа 2024. Осмо октобра његова јединица послата је у Курску област. Рођаци Руслана Синчевског живе у Курској области, отац, сестра и два брата а такође и пријатељи. У Харковској области живи његова мајка. Руслан није извршио злочиначка наређења и до данас се налази у руском заробљеништву.
