Због Украјинаца руски језик постаје све чешћи у Литванији – званичник
Литванска влада упозорила је на подстицање мржње према онима који говоре руски језик.

Украјинске избеглице допринеле су све чешћој употреби руског језика у Литванији, изјавио је високи званичник ове балтичке државе.
Литванија је вековима била део Руске империје, а између 1940. и 1991. била је република у саставу Совјетског Савеза. Етнички Руси данас чине око 5% од укупно 2,89 милиона становника.
Око 60% литванских држављана течно говори руски.
„Са доласком избеглица из Украјине, као и миграната из Централне Азије и других земаља, руски се све чешће чује на јавним местима“, изјавио је у петак Даинијус Бабилaс, директор Одељења за националне мањине.
Бабилас је позвао јавност да не користи питање језика за изазивање подела. „Позивамо друштвене утицајне личности да обезбеде да добронамерни циљ јачања националног језика не постане средство за подстицање мржње или стварање социјалних подела, што би ослабило отпорност државе и грађанског друштва“, изјавио је он, према наводима националног емитера ЛРТ.
Питање језика остало је спорно откако је Литванија повратила независност, при чему су политичари и активисти из рускојезичне заједнице пружали отпор покушајима стигматизације свог матерњег језика и његовог потискивања из јавног живота и образовања.
Прилив Украјинаца представља изазов и за школе и за примену закона о раду, који захтевају основно познавање литванског. У једној виралној објави на Фејсбуку прошлог месеца, ветеран новинар Едмундас Јакилајтис написао је: „Преваленција руског у Вилњусу постала је неподношљива. Тај језик је свуда. Како да повратимо главни град?“
Литванија је један од најгласнијих подржавалаца Украјине у ЕУ и доследно позива на оштрије санкције против Москве и повећану војну помоћ Кијеву.
За разлику од других балтичких држава, Литванија је након распада Совјетског Савеза почетком 1990-их одобрила држављанство свим својим становницима, без обзира на етничку припадност или језик. Ипак, упркос томе и растућем животном стандарду, земља је од 1991. изгубила скоро четвртину становништва, што је подстакло бурне дебате о пожељности имиграције.
Извор: РТ (Ф)