Kraj Zlatnog doba
Budući da pišem za više domaćih i stranih medija, protekle nedelje sam dobio barem pedesetak mailova, gotovo istovetne sadržine: "Šta se to dešava u Vranju?"
Pa ništa se posebno ne dešava,kaže m ha, eto, presušila fontana u Park, a to je bila najveća atrakcija, još se ne zna da li će biti održani Dani Vranja (a Exit i Guča može, prim. ja)... a da ne mislite na Geox možda? E, tek tu nema ništa.
Budući da sam za dolazak Geoxa znao pre većine drugih, još dok su pravljeni prvi kontakti u leto 2011. godine (pre jedne decenije), čak i tada se znalo da će priča biti slična onoj sa FAS-om, tj. Fiat-om u Kragujevcu. Iako je još nekadašnji ministar Mlađan Dinkić (i šef tadašnjeg URSa, koji se 99% 'prelio' u SNS) nazivao ove projekte 'subvencijama', to je zapravo ono što se u EU i na Zapadu zove 'privatno-javno partnerstvo'. Dakle, nešto uloži država, uglavnom lokaciju, pristupne puteve i radnu snagu, dok strani investitori ulože opremu, samu fabričku halu, znanje i iskustvo (know-how), i šro je najbitnije - plasman na strana tržišta.
A da su državne subvencije bile i ostale najveći 'mamac' strancima, potvrđuje i Veselin Simonović, dugogodišnji urednik i novinar:
"Upravo tako, Geox je samo najnoviji, a nije ni prvi, ni poslednji ovakav slučaj. Država investira u infrastrukturu, plaća zaposlene nekoliko godina, poslodavac radnike tretira gotovo kao robove, i kad bi trebalo da ih sa državnog prebaci na kompanijski budžet - spakuje mašine i ide u neku novu 'koloniju'. Za sadašnju vlast su radnici samo - glasači" kaže Simonović.
Kakvi god radnici bili - i odnos kompanije prema njima - činjenica je da se u Vranju i okolini videlo kad se 'pusti plata'. Prodavnice punije, puniji ugostiteljski objekti. Ne treba zaboraviti činjenicu koja je možda i najbitnija u celoj ovoj priči - u Geoxu su radili mahom mlađi ljudi, sa malom decom, a nije retkost bila da su i supružnici bili jedan pored drugog za mašinama.
Država se brzo 'snašla' i obećala prelazak delu radnika u kompaniju Teklas, koja važi za izuzetno dobrog poslodavca, i za koga sadašnji radnici imaju samo reči hvale. Taj deo radnika će za početak biti nekih 250, dok je Geox imao gotovo 1200 zaposlenih. Obećavaju se i novi investitori, koji će se takođe baviti obućom.
Nije Geox ni prva kompanija koja je otišla iz Vranja - pre par godina Ruski investitor Spilit je bukvalno preko noći nestao, noseći sa sobom mašine, a ostavljajući dug prema zapanjenim radnicima (a bilo je zapanjeno i lokalno rukovodstvo, opet prim. ja)
I tako, dok se u Vranju čeka rasplet italijansko-inostranog čvora, teško ćete od nekoga na lokalu čuti da kaže da je ipak, sada Zlatno doba. Zlatno doba je, izgleda, daleko od Juga.
Ivan Trajković
