Миоми: Класификација, симптоми, дијагноза и лечење
�Шта је миом?
Миоми су најчешће доброћудни тумори глатких мишића материце. Представљају обољење материце које се манифестује формирањем и растом бенигног тумора у миометријуму – мишићном слоју материце. Обично се јављају у групама, могу бити и појединачни и величина им варира од зрна пиринча до димензија веће лубенице, када испуњава целу трбушну дупљу и у екстремним случајевима може у тежини достићи и 30кг.� Најчешће се са проблемом миома материце суочавају жене животне доби од 35 до 50 година и старије. Међутим, овакви тумори материце налазе се и код млађих жена. До сада није познат узрок настанка миома, али се зна де је естрогенски завистан, те да у менопаузи углавном престаје да расте и почиње да се смањује.
Класификација миома
Према локацији у односу на мишићни слој миометријума – миоми (фиброиди) материце се класификују на следећи начин:
– Интрамускуларни – миом се налази унутар миометријума,
– Субсерозни (субперитонеални) – миом се налази испод слузнице спољашњег слоја материце,
– Субмукозни – миом се налази испод унутрашње слузнице материце (ендометријума),
– Интралигаментни – миом се налази између широких лигамената материце.
Разика измедју миома И фиброма
Све врсте миома материце формирају се из две врсте ткива: мишића и везивног ткива. Примарни састав тумора одређује његову припадност типу миома. Ако код њега доминирају мишићна влакна, то је миом. Ако превладавају везивна влакна, која су помешана с мишићним влакнима, онда су то фиброиди. А ако се тумор састоји искључиво од везивног ткива, тада се зове фибром.
Зашто миоми настају
Раст миома зависи од продукције хормона естрогена и прогестерона тако да миоми најчеше расту током репродуктивног периода жене. То истовремено значи да су нерађање (нулипаритет) и недојење фактори ризика за настанак миома - релативни ризик се смањује са сваком трудноћом и дојењем. Виши ризик имају старије жене које нису рађале и гојазне жене.
Симптоми
Симптоми миома материце зависе од њиховог� броја, локализације и величине као и евентуалног постојања дегенеративних промена.
Од симптома могу се јавити:
���� Неуредна крварења (поремецен менструални циклус)
���� Крварења ван менструалног циклуса
���� Често и/или отежано мокрење.
���� Упорни затвор. Притисак на ректум.
���� Притисак у доњим партијама трбуха и малој карлици
���� Бол у малој карлици, бол леђа, прерастегнутост трбуха
���� Вртоглавица.� Честа главобоља.
���� Спонтани побачаји и остали симптоми везани за трудноћу
���� Стерилитет
Компликације које миоми праве
Миоми деформишу материцу, притискају јајнике и јајоводе па могу допринети настанку неплодности. Малигна промена миома је врло ретка; јавља се у свега 0,1 - 0,5% случајева. Компликације које миоми узрокују на другим органима и органским системима укључују настанак тешке анемије због обилних крварења. Мањак гвожђа који тако настаје често је врло отпоран на лечење. Велики миом врши притисак на околне структуре, што је неугодно и опасно код притиска на мокраћни систем и дебело црево када настаје поремећај отицања мокраће и столице.
Лечење и дијагностика миома
Дијагноза миома на материци је једноставна. С обзиром да најчешће не дају симптоме, открију се при редовном гинеколошком прегледу. Потребан је ултразвучни преглед да би се тачно утврдила величина и локализација миома. У данашње време често се ради и магнетна резонанца.
Лечење зависи не само од величине и локације миома, већ и од старости пацијенткиње, броја порођаја, постојања трудноће или је она у плану� Код миома малих димензија, који не показују брзи раст, може се применити ултразвучно праћење и евентуална хормонска терапија. Она има за циљ смањење миома, као и смањење дебљине ендометријума и редукцију крварења. Већи миоми, који су развили компликације, захтевају хитно хируршко лечење. Лапаротомија, лапароскопија, хистероскопија. При чему се може вршити одстрањивање само миома (миомектомија) или целе материце (хистеректомија).� Обзиром да се миоми најчешће откривају случајно приликом редовних контрола, закажите контролу још данас.
Закључак
Миоми са полипима представљају најчешће доброћудне туморе материце. Обзиром да у почетку расту без икаквих симптома, они� врло често остају непрепознати и неадекватно лечени, што је потенцијално опасно јер могу бити узрок боловима, крварењу, неплодности и компликацијама у трудноћи. Обзиром на све горе наведене компликације које могу изазвати, вазне су редовне шестомесечне ултразвучне и гинеколошке контроле код� вашег гинеколога.