Две Кореје: нуклеарни блеф на државном нивоу
Пре почетка крвавог трогодишњег рата између севера и југа Корејског полуострва, који је почео 25. јуна 1950, стратези и стручњаци из различитих земаља, као што и данас раде, направили су могуће сценарије развоја ситуације за своје владе и штабове, као и препоруке за припреме за рат. Али су ипак, сасвим искрено, веровали да се он може избећи. Чак је и Стаљин до последњег тренутка био веома уздржан у давању подршке другу Ким Ил Сунгу, покушавајући да не да повода за ескалацију оружаног сукоба.
Данас, међу стручњацима у међународној заједници доминира став да Северна Кореја ипак блефира. Али нико, осим северњака, нема поузданих информација о нуклеарном капацитету Пјонгјанга.
Према речима директора Центра за истраживање јавне политике Владимира Јевсејева, након три нуклеарна теста, у поседу Северне Кореје би се могло наћи око двадесет осам килограма плутонијума за оружје. Јевсејев „Гласу Русије“ даје своју тачку гледишта:
- Ако ставимо по четири килограма на једно пуњење, може се рећи да Северна Кореја може сакупити седам нуклеарних бојевих глава на бази плутонијума. Друго је питање у ком облику то може урадити. Верујем да Северна Кореја тренутно нема бојеве муниције које би биле инсталиране на ракету. Може се претпоставити да тај плутонијум, који се налази у Северној Кореји, може бити искоришћен за производњу, на пример, атомске бомбе. Али, питање је на који начин ДНРК може доставити бомбе на територију Јужне Кореје.
Максимална јачина Севернокорејске плутонијумске бомбе не може бити већа од 20 килотона, са масом од неколико тона и великим обимом. За њено погађање циља, потребан је одговарајући носач, другим речима, тешки бомбардер. Мало је вероватно да оружане снаге Северне Кореје имају сличан авион, сматра Јевсејев.
Према оценама стручњака, нуклеарна способност Северне Кореје је ограничена на шестоплутонијумске бојеве главе. Директор Центра за стратешке ситуације Иван Коновалов каже за "Глас Русије":
- Иако корејска страна саопштава о спремности својих нуклеарних ракетних снага за борбу, нема доказа да је нуклеарни програм Северне Кореје успешно спроведен и да земља заиста поседује нуклеарно оружје. Све то личи на велики блеф.
Међутим, са већ постојећим нивоом технологије у ДНРК, и са изражавањем одређене оштрине, Пјонгјанг може искористити чак и примитивну нуклеарну бојеву главу. На пример, ископати подземни тунел испод 38. паралеле веома близу Сеула и тамо активирати бомбу. Теоретски, може се предпоставити и да северњаци покушају да искористе чисто цивилне бродове или путничке авионе као средство испоруке нуклеарних бојевих глава.
Међу стручњацима се често среће мишљење да би се руководство Северне Кореје могло одлучити на такав корак ако "Киму Трећем" буде претио пораз у обичном рату, и самим тим преврат и хапшење. Међутим, чак и у таквој ситуацији, треба елиминисати осветнички нуклеарни напад на Пјонгјанг од стране Сједињених Америчких Држава, кажу аналитичари.
И овде долази до парадоксалне ситуације. Провоцирање Пјонгјанга да искористи нуклеарно оружје је недопустиво, али нема гаранција да Северна Кореја неће прва започети рат са конвенционалним наоружањем. САД и Јужна Кореја ће морати на то да одговоре, што ће сасвим сигурно довести до војног пораза Пјонгјанга, и као што је наведено горе, и до употребе, у стању очаја и страха, својих нуклеарних бојевих глава.
Без обзира на називе тренутних акција ДНРК - нуклеарним уценама, блефом, или и једним и другим, даљи развој догађаја ће зависити од тога да ли ће северњаци лансирати у обећано време своје "Мусудане", као и од путање њиховог лета. Надамо се да Ким Џонг Ун ипак блефира. Ако је тако, добро би било да се Пекинг, Москва и Вашингтон састану и поразговарају, на који начин би, без штете по себе и свет, могли помоћи Пјонгјангу. Да би се купило време до тренутка када се Севернокорејци сами коначно уморе од марширања и певања химне својим мртвима - како мумијама, тако и онима који ходају.
