Кога узимају у космонауте?
Пилот, лекар, програмер…ко има предност приликом припреме космонаута? Ко бира „земаљску“ професију и ко ће у њој остати? Новинар радио станице „Глас Русије“ је поразговарао са кандидатима за космонауте и покушао да се разабере које су разлике између данашњих сарадника Звезданог града и њихових претходника.
У СССР су на списку захтева за космонаута били: висина до 170 цм, професија: пилот ловца, старост: до 30 година. Наравно, да је било и много других критеријума приликом избора, а који су се тицали физичког и психичког здравља. Али, очигледно је једно: да би полетео у космос морао си да имаш високи ниво пилотске припреме.
Касније се одустало до ове традиције: космичка индустрија се развијала, за рад на орбити су били потребни и други стручњаци. 80-их година је почело планирање лета на Марс.
За дугу експедицију су пажљиво бирани кандидати скоро десет година. Лекари за посаду су бирани међу хирурзима, сарадницима лабораторија и, најважније, радницима хитне помоћи. Планирано је да на Марс полети осам лекара, сећа се учесник експеримента „Имитација лета међународне посаде на космичку станицу“ Анатолиј Мурашов.
- Претпостављало се да ће на Марс полетети велика експедиција, можда 15-16 људи, и да ће посада бити међународна. Планирано је да посада дође до Марса, да ради неколико месеци на орбити, изађе на површину Марса и да се врати назад. Према прелиминарним прорачунима, за то је било потребно више година. Зато је било неопходно да се спреми неколико лекара чланова посаде.
02. фебруара 1999. године је почео експериментални лет на Марс. Групу космонаута су сместили у брод за вежбање на Земљи. Посада је осам месеци живела на том броду, одрађивала задатке и тренирала евентуалне ванредне ситуације. Четири човека су дан за даном проводили у боксу величине једног трамвајског вагона, прича Анатолиј Мурашов. Према његовим речима, за неке је то било неподношљиво искушење.
- Између осталог, Јапанац није издржао све време лета. Он је изашао 60-тог дана. То је био један од услова уговора, мада је било као крајња ситуација – изаћи у отворени космос. Тј. човек је 60-ти дан изјавио: „Ја више не могу и нећу да учествујем“. Разлоге је објаснио у јапанској космичкој агенцији. Али, морам да признам да сам и ја имао такве тренутке. Када падне ноћ, а ти гледаш како мигају сијалице свуд около, слушаш звук система за одржавање живота и мислиш како ми је све ово додијало“.
Сада је у целом свету популарна пракса да у летовима на орбиту учествују не само стручњаци из космонаутике, него и математичари, физичари, инжењери. Програмер Петар Дубров је први пут био у Звезданом граду пре годину дана, захваљујући првом у историји цивилном Отвореном конкурсу. Путем интернета је стигло 300 пријава за конкурс из целе Русије. Основни услови су били: старост до 35 година, висока стручна спрема и искуство у струци најмање три године. Сви који су прошли први круг су позвани на физичко тестирање. И тај тест је издржало само осам људи. Они су сада на списку Звезданог персонала у одреду космонаута. Али, то не значи да ће сви полетети у космос, објашњава Петар Дубров.
- Прва етапа припрема траје од прилике годину и по–две. За то време нас упознају са основама, базом, на којој се гради пилотирајућа космонаутика и космонаутика уопште. После ове етапе, ми ћемо полагати државни испит, где ће оцењивати колико добро смо усвојили градиво.
Они који не положе испит ће се вратити свом ранијем послу. А „одликаши“ иду даље. Следећи блок учења је припрема у групи. Он, такође, траје око годину и по-две и посвећен је детаљном изучавању космичког брода и станице. У овом случају – МКС, објашњава Петар Дубров.
- Главни циљ је живети и радити у космосу, бити спреман за обављање неколико летова са сасвим различитим задацима, какви год буду постављени. А, да би се тај циљ остварио мора се бити темељно припремљен. Тј. овде нема никаквих попуштања.
Ко ће од кандидата, ипак, полетети у космос биће познато тек на финалној етапи припреме. Међутим, сви се надају том коначном циљу. И, како је говорио двојник Јурија Гагарина, други космонаут у историји човечанства Герман Титов, свако машта да ће баш он кренути према звездама.
- Сви смо знали да се ближи лет човека у космос. Били су већ тестирани бродови, враћали су се апарати са животињама са космичких хлетова. И, наравно, тих дана се одлучивало ко ће први заузети место у кабини космичког брода. Наравно, да је сваки од нас шесторице, који смо се први спремали за лет, хтео да буде командир брода. Али, брод „Восток“ је био само са једним местом.
Од тада се број места у космичком броду повећао до шест. За пола века у космосу је било 525 астронаута. И ко ће се наћи у „звезданом“ саставу следеће експедиције, показаће године тренирања.
