НаМИГивање из ваздуха - непознаница или сјајна машина?
Након потврда које су стигле из Министарства одбране да је Александар Вучић изјавио о заинтересованости Србије за набавку руских ловаца из чувене породице МИГ- модел 29 М2, „Глас Русије“ је потражио стручно мишљење на ову тему.
Наш саговорник, војни аналитичар Александар Радић изнео је свој став:
- Србском ратном ваздухопловству је потребна хитна модернизација, јер је последња набавка предузета пре читавих 25 година. Од тада због стицаја околности, али добрим делом и због недостатка интереса политике и пре свега недостатка новца, није учињено ништа да се ратно ваздухопловство опорави, а при том је трпело губитке због ратова, природног протока времена. Сад је дошло време да се подвуче црта испод свега тога и да се види куда ићи даље и где набавити нове авионе и омогућити преживљавање авијације.
Са друге стране, у србској јавности постоји веома снажна русофилска црта, где се априори понуда која би дошла после комуникације са Москвом доживљава позитивно. Очигледно је да ће Александар Вучић имати снажну медијску и јавну подршку за своју одлуку да купи МИГ-29 М2.
Но, опет када је у питању интерес одбране србског ваздухополовног простора и обезбеђење капацитета за србско ваздухопловство будућности - једно је политика, друго су емоције између србског и руског народа, а треће је економија. Овде причамо о послу у коме, Србија да би купила МИГ-29М2, по мом мишљењу, требало би да води веома квалитетне преговоре. Ту мислим и на руску владу и преговоре око начина плаћања, обзриром да се до сада у јавности говорило само о робном кредиту, а о њему се мало зна. Али и када је реч о самој фирми РСК МИГ, онда ту има много отворених питања.
Ако говоримо о техничким перформансама, требало би рећи да је овај модел МИГ-а, 29М-М2 за чију је куповину заинтересована Војска Србије, представља последњу фазу у развоју ове серије авиона. Још пре 30 година се започело са првим пројектима и контруисањем ове серије, а овај модел о којем говоримо се води као ловац 4++ генерације. Ипак, господин Радић наводи одређене проблеме:
- У критичком делу анализе проблема, мора да се нагласи да је авион МИГ-29 М2 у много чему непознаница. Пре свега авионе тог типа, није наручило руско ратно ваздухопловство. Наравно, када једно ратно ваздухопловство, као што је србско, има мало новца, а велике потребе и купује нов авион, онда је потребно да има чврсте гаранције за дугорочно одржавање, за перспективу модернизације авиона, ремонте, снабдевање резервним деловима.
Нескривено, више бих волео да је Александар Вућич преговарао о авионима из породице Сухој, па макар и половном и ремонтованом, него о авиону који у овом моменту за србско ваздухопловствио представља неизвесност.
За крај ћемо пренети и речи аналитичара Мирослава Лазанског, из сталне колумне коју пише за дневни лист „Политика“: „Миг-29М2 има боље маневарске особине него што их имају авиони Миг-21, Миг-29, или Ф-16, па и Ф-18. Наиме, Миг-29М2 има мањи радијус заокрета. Јер, данас у ваздуху није више најважније бити најбржи, већ имати добар маневар, одличан авионски радар и далекометне ракете ваздух-ваздух. Укратко, сјајна машина за ваздухопловство као што је србско.“
Јована Вукотић,
КАТЕГОРИЈЕ
