Кулинарске екскурзије. „Запечено“ млеко, рјаженка и слатки сир у чоколади
Млеко је толико распрострањен и уобичајен производ, да је тешко замислити чиме оно може да зачуди. Ипак руски млечни комбинати нуде оригниналне традиционалне производе.
На пример, на тезгама руских продавница могу да се нађу боце са Можајским млеком, чији укус подсећа на детињство већ неколико генерација у Русији. Историја овог млечног производа потиче из 1963. године, када се у малом подмосковском граду Можајску појавила фабрика за производњу стерилисаног млека. Данас је она истовремено најстарија и најсавременија фабрика у Московској области. Посебан укус и велики рок трајања осигурава специјална технологија која нема прамца ни на руском, ни на европском тржишту. Технолог млечне и месне индустрије из Савезног научно-истраживачког института хладњача Марина Бикова говори какво је на укус можајско млеко и у чему се састоји његова тајна:
- Можајско млеко има слаткаст укус, нежну ноту ораха и слатке павлаке, као да су га управо изнели из пећи. Могли бисмо да га назовемо посластицом. А тајна Можајског млека се крије у технологији његове производње. Оно пролази неколико стадијума. У првом се стерилише, у другом сипа у боце. У трећем се дешава најважније и најзанимљивије: већ у боцама млеко се смешта у специјалну термичку комору где се загрева на температури од 117-118 степени.
Осим класичне верзије Можајског млека, под том марком се производе воћни коктели и „запечено“ млеко.
Запечено млеко је већ посебна прича. То је тадиционално јело руске кухиње које се припремало у руској пећи. Занимљиво је да овакво млеко постоји само у Русији. На другим језицима, тим пре несловенским, чак не постоји такав назив за начин припреме, пошто су руске пећи постојале само у Русији. У стара времена млеко су сипали у глинене посуде и остављали да стоји преко ноћи у пећи. Готови напитак је имао нежну крем боју, на врху се формирао густ жут кајмак, а само млеко је добијало богат укус и посебну арому. Запечено млеко се пије у таквом облику или се користи за припрему разног пецива и напитка који се зове рјаженка.
Мада рјаженка потиче из украјиснке кухиње, овај напитак је врло популаран у Русији. Овај млечни прозвод фактички је једна врста јогурта са нежним кремастим укусом. Рјаженка је чувена по лековитим особинама. Као прво, у поређењу са млеком, корисни елементи које садржи рјаженка много лакше се абсорбују у организму. Као друго, часа рјаженке осигурава четвртину дневне норме калцијума и 20% дневне норме фосфора. као треже, млечна киселина буди апетит и врло је корисна за цревну флору и бубреге.
Коначно главни адут програма су слатки сиреви са чоколадном глазуром. Ову посластицу воле не само Руси, већ и странци који су имали прилику да их пробају. Поклоници овог производа су чак направили виртуални музеј сира, где може да се нађе о њему много корисних информација, такође и на енглеском језику (http://www.curdsnack.com/ENG/ index.htm). Производња слатких сирева је започела у СССР 30-их година. Према замисли твораца, требало је да постану укусна и корисна алтерантива бомбонама. Рецепт припремања сирева је врло једноставан: природни меки сир, путер, шећер у праху и природна чоколадна глазура. Осим класичних сирева од ваниле производе се чоколанди и кокосови сиреви, а такође сиреви са разним пуњењима.
Малгожата Вапа, дипломац Филолошког факултета Јагелонског универзитета у Кракову каже да су глазирани сиреви за њу посебна посластица. Она је објаснила зашто:
- Сиреви заузимају прво место када тражим да ми из Русије донесу посластице. Снежно-бели, топе се у устима, преливени чоколадном глазуром, воћни или са слатким пуњењем – свака врста има незабораван укус. То је идеални лаки десерт за свако годишње доба.
Ксенија Кривошејева,
