"Рука Москве" - РИСИ ће објаснити Србима Путинову политику
Западне земље очито врше притисак на српску науку
У Србији званично почиње свој рад прва невладина организација из Москве – филијала Руског института за стратешка истраживања, која је, како истичу србски медији, под патронатом председника Руске Федерације Владимира Путина. „Глас Русије“ је разговарао са старијим научним сарадником РИСИ Никитом Бондаревим.
Никита, невладине организације у Србији се често не баве оним, чиме би требало да се баве – на пример, хуманитарном делатношћу. Уместо тога покушавају да утичу на друштвену свест, грубо говорећи, да испирају мозгове. Како ће поступити РИСИ?
- Ако говоримо о руском присуству, Србији није потребна тзв. мека моћ. Реч „моћ“ сама по себи није умесна, јер подразумева приморавање. За тако нешто нема потребе. Ми и Срби имамо скоро идентичне геополитичке, геостратешке интересе и културни код. Када листам локалну штампу и видим шта руске новине пишу о Србији схватам да се ради о „поквареном телефону“. Представљају се неки руски ставови о Србији који су једноставно лажни. У Србији су ми неколико пута постављали питања по којима се види да људи немају адекватну представу о интересима Русије на Балкану. Поставили смо себи задатак да се боримо против тога. Успоставићемо својеврсну „директну линију“ преко које ће Срби моћи да схвате спољнополитички став Русије.
У Србији су веома честа истраживања јавног мњења поводом, рецимо, евроинтеграције, али и веома ретка питања о Русији. Питамо вас, колико је повољан терен којим крочите?
- Терен је више него повољан. Чак и ако узмемо у обзир тактику актуелних власти. Недавно су одржане акције поводом петогодишњице Српске напредне странке. Из реторике представника те политичке снаге очигледно је да чак и овај министарски кабинет (за који, свакако, имамо питања) не може да побегне од теме руско-србских односа током столећа и неопходности да се те везе одржавају и јачају. То се тиче и оних, који су оријентисани првенствено на Запад. На пример, Александар Вучић у свом обраћању конгресу није заобишао руско-србско питање. Први заменик премијера је, између осталог, рекао да нико и никада неће моћи да спречи Србију да одржава тесне везе са Русијом. Дакле, данашње власти, које желе да воде Србију у Европу, свеједно не напуштају проруску реторику. И то најбоље доказује да се ниједно озбиљно политичко питање у Србији не може решити без Москве. У некој мери у Русији не схватају колико је сама реч „Русија“ важна за србски политички контекст. А то је још један задатак за нас – да исправимо ту грешку.
Највише се уздате у сарадњу са којим политичким снагама? На пример, директор РИСИ Леонид Решетњиков је у интервјуу за „Глас Русије“ конкретно говорио које странке види као главне у будућој србској политици...
- Неће бити подела на ове и оне. Спремни смо да сарађујемо са свим заинтересованим странама. С владајућом странком, с опозицијом у парламенту, на пример, с представницима ДСС-а, либералним партијама, уколико се појави жеља да дођу, попричају, дискутују...
Логично је претпоставити да активност филијале РИСИ у Београду подразумева и озбиљан научни рад. У којим правцима?
- Научни рад је обавезан. Наш институт се бави и примењеном аналитиком, и чисто научним истраживањима. Од 2010. године веома тесно сарађујемо с онима, који предводе српску научну мисао, и намеравамо да наставимо ту сарадњу. Код нас у РИСИ се редовно спроводе симпозијуми младих политиколога, долазе нам и стручњаци из Србије. Ове године ћемо наставити ту праксу и позвати и политикологе из Републике Српске. За нас је сада најважнија годишњица почетка Првог светског рата, јер западне земље очито врше притисак на српску науку. Оне имају велику жељу да представе Србију као кривца за почетак Првог светског рата, што са историјске тачке гледишта, на коју смо ми навикли, није истина. Потрудићемо се да не дозволимо да Србију представе као агресора и малтене као терористичку државу. Активираћемо наше везе и могућности да и руско друштво схвати на правилан начин све што се догађало и, по могућности, утицати на западна научна друштва и медије.
Тимур Блохин,
КАТЕГОРИЈЕ
